ŽIVOT U KABLARU IZ PRVOG LICA: Bez kupatila, sa dugovima za struju i stalnom borbom za osnovne uslove

Ipak, kako navodi, među stanovnicima postoji solidarnost, te stalno pomažu jedni drugima i nikad ne dozvoljavaju da neko gladuje ili da ode da prosi da bi kupio koru hleba.

Intervju je realizovan u okviru projekta „Osnaživanje porodica u riziku“, koji u naselju Kablar sprovodi Udruženje građana Saga, uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Kako izgleda svakodnevni život u naselju Kablar i sa kojim se najvećim izazovima suočavate?

– Iskren da budem, mnogo je teško. Ovde ima dosta socijalno ugroženih ljudi koji nekad nemaju sebi da priušte ni lekove. Ja mogu da zaradim radeći ponekad nešto privatno, nisam zaposlen za stalno i mogu da priuštim sebi ono osnovno, ali dosta porodica ovde nekad nema šta da jede.

Pored finansijskih, sa kojim se još problemima suočavate?

– Veliki problem su i tužbe koje smo dobili od Elektrodistribucije. Zatim, higijena. Pola ljudi ovde nema kupatilo u barakama. Nemaju ljudi ni nužnik, tuš-kabinu.

Kako sve to utiče na ljude?

– Depresija je velika, ima agresije, nervoze. Sve utiče, i to mnogo. Ovde ima i ljudi sa ozbiljnim psihičkim problemima. 

Kako je rešeno pitanje vode i kanalizacije?

– Nismo imali vodu, pa nam je grad ustupio jednu zajedničku česmu. Od nje je napravljeno šest-sedam česmi koje su tu bile u dvorištu, ali su se s vremenom pokvarile i sklonjene su. Od tog priključka, svako ko je imao mogućnosti, sproveo je vodu u svoj kontejner. Tako sada nekoliko nas ima vodu. U naselju ima oko 18 baraka i oko 40 ljudi. Kontejneri u kojima živimo imaju oko devet kvadratnih metara i po jednu prostoriju. Tu žive višečlane porodice. Recimo, komšinica Zaga živi u jednom kontejneru sa sedam ili devet članova. Tu svi spavaju. Problem je i septička jama u zajedničkom dvorištu. Svi, ko je imao da napravi kupatilo, koristimo tu septičku jamu. Ona je mala, očas se napuni. Mislim da bi rešavanje komunalnih pitanja rešilo 80 odsto naših problema. Ovde je ranije bila i velika divlja deponija, očistili su je iz Gradske čistoće sad u okviru ovog projekta, ali pre toga… Mi smo tu bacali đubre jer nismo imali gde, ne bežimo mi od našeg dela odgovornosti, ali nismo ni samo mi odgovorni. Zemlju, kabast nameštaj, dovozili su i drugi ljudi iz Ripnja. Mi nismo smeli ništa da im kažemo. Pa na nas su ovde pre godinu dana pucali iz automobila u pokretu bez ikakvog razloga. Policija je rešila taj slučaj. Naše naselje nema nikakvu ogradu i ovde noću može da uđe ko hoće. Samo dođu i donesu kučiće, i to bolesne. Ti kučići nam onda ulaze noću u kuće dok spavamo.

Foto: Dragan Kadić

Jedan od problema jeste i prijava prebivališta. Deo stanovnika ovog naselja ne može da se prijavi na ovu adresu.

– Ja jesam prijavljen na ovoj adresi, gde i živim od 2008, ali komšije koje su sad pokušavale da se prijave na ovu adresu, nisu mogle. I to im mnogo utiče na život. Imamo ovde i jednog komšiju koji nije prijavljen, a mnogo je bolestan. Nedajbože, nešto da se desi, šta da radimo?

Pomenuli ste tužbe koje je veći deo vas u naselju dobio na ime duga za struju, i vi lično ste tuženi.

– Mi se nismo sami priključili na struju, mi smo povezani kada smo i dobili ove kontejnere. Ja nemam brojilo, dug mi obračunavaju na osnovu preseka debljine kabla. Terete me da sam neovlašćeno koristio struju. Poslali su mi da mi je dug milion i nešto dinara na osnovu preseka kabla. Nedavno mi je stiglo da za nekoliko meseci treba da platim i oko 300.000 dinara. Ja ovde nemam firmu, proizvodnju, niti bilo šta slično. Imam tri potrošača u kući. A ovde je 18 baraka povezano na tri kabla, po šest baraka na jednom. Svima stižu prijave. Ima i ljudi koji rade, koji su stalno zaposleni i njima izvršitelji već odbijaju od plate. Ma stalno su nam ovde izvršitelji zbog struje. Da me neko ne shvati pogrešno, mi hoćemo da plaćamo struju, ali da se dogovorimo. Ovde je najveći broj ljudi socijalno ugrožen, odakle nekom 300.000 ili milion dinara. Može to da se reši kao, recimo, kako smo čuli, u Nišu. Tamo je ovakve kontejnere EPS priključio i oni, kao socijalno ugroženi građani, plaćaju paušalno 2.000 dinara mesečno.

Šta je to što bi vam najviše promenilo život ovde u naselju?

– Rešavanje problema sa EPS, sređivanje septičke jame i da svaka kuća, baraka, ima makar nužnik i da ljudi imaju gde da se istuširaju.

U naselju ima dosta i dece.

– Da, većina dece su školskog uzrasta, idu u školu, ali ima i onih manjih, za vrtić, imamo i srednjoškolce. Ali, imamo i decu ovde sa posebnim potrebama koja idu u specijalnu školu.

Foto: Dragan Kadić

I pored svega, kako ljudi u naselju pomažu jedni drugima?

– Ne dozvoljavamo nikome da prosi. Mi jesmo Romi, ali imamo svoje ja. Ako neko nema da jede danas, damo mu. Ako neko nema, pomognemo. Ovde nema nikog ko voli da krade. Mi smo ovde kao porodica. Čujemo da neko nema da jede, skupimo se i odnesemo mu 2.000 dinara. Mi možda ne pričamo jedan sa drugim ovako, ali se uvek pomažemo kad treba.

Koliko ste upoznati sa svojim pravima i kome sve možete da se obratite za pomoć?

– Mi možda imamo prava samo da dišemo. Moj je utisak da gde god da sam se za nešto obratio da sam bio blokiran. Mi smo kao magla. Ima ljudi koji nisu pismeni, ali dobro, kad ti dođe u neku instituciju neko ko nije pismen, treba da mu se onda više posvetiš, a ne da mu se smeješ.

Damjanović i Jovanović posetili Kablar

Foto: Dragan Kadić

Naselje su posetili i Milan Damjanović, član Gradskog veća grada Beograda, kao i Igor Jovanović, zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, kako bi se upoznali sa situacijom na terenu i, u saradnji sa opštinom Voždovac, pokušali da reše neke od problema stanovnika naselja Kablar, pre svega – pitanje izgradnje nove septičke jame. 

– Problem je višeslojan, potrebno je da se uključi više institucija, ali daćemo sve od sebe da nađemo rešenje – poručio je Damjanović. 

Igor Jovanović predstavio je stanovnicima Kablara mogućnosti za zaposlenje kroz projekat koji pruža podršku nezaposlenim građanima romske zajednice kroz besplatne obuke za sticanje vozačkih dozvola B, C i D kategorije.

U okviru projekta, koji se finansira sredstvima međunarodnog programa, zainteresovanima je omogućeno da kroz besplatnu obuku steknu potrebne kategorije i tako povećaju svoje šanse za zaposlenje. Posebno je predstavljena mogućnost zaposlenja u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP), gde bi polaznici nakon sticanja odgovarajuće kategorije mogli da konkurišu za posao vozača.

Stanovnicama Kablara predstavljena je i mogućnost zaposlenja u GSP-u na poslovima održavanja higijene, odnosno čišćenja autobusa.

Projekat „Osnaživanje porodica u riziku – prava i podrška“ realizovan je uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju