SUTRA JE CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK: Slavimo Vozdviženje Časnog krsta, jesenji Krstovdan

Vozdviženje Časnog krsta, u narodu poznato i kao jesenji Krstovdan, Srpska pravoslavna crkva proslavlja 27. septembra. Praznik je posvećen pronalasku Časnog krsta na Golgoti, ali i njegovom povratku u Jerusalim nakon što su ga Persijanci odneli iz Svetog grada. Prema crkvenom predanju, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, zaslužna je za pronalazak Časnog krsta. Dok je obilazila Svetu Zemlju, carica je poželela da pronađe Krst na kojem je Hristos raspet.

Jedan starac Jevrejin po imenu Juda znao je gde je Krst bio sakriven. Pokazao je carici mesto na Golgoti, gde je rimski car Adrijan ranije podigao hram posvećen boginji Veneri. Carica Jelena naredila je da se paganski hram sruši i da se počne sa iskopavanjem. Radnici su u zemlji pronašli tri krsta, ali nije bilo moguće odmah utvrditi koji od njih je Hristov.

Kako je prepoznat Časni krst

Dok je carica Jelena razmišljala kako da utvrdi koji je pravi krst, pored mesta pronalaska prolazila je pogrebna povorka. Patrijarh Makarije predložio je da se sva tri krsta redom prinesu pokojniku. Kada su na njega položili prvi, a zatim i drugi krst, nije bilo nikakve promene. Međutim, kada su položili treći, dogodilo se čudo: mrtvac je oživeo.

Tako je prepoznat Časni i Životvorni Krst Hristov. Potom su ga prineli i jednoj teško bolesnoj ženi, koja je ozdravila. Patrijarh Makarije podigao je Krst visoko kako bi ga mogao videti sav okupljeni narod. Vernici su, prema predanju, sa suzama pevali: „Gospode, pomiluj!“ Carica Jelena potom je naredila da se napravi srebrni kovčeg i u njega položi Časni krst.

Kako je Časni krst vraćen iz Persije

Nekoliko vekova kasnije, Jerusalim je osvojio persijski car Hozroj. Njegova vojska odvela je veliki broj stanovnika u ropstvo, a iz grada je odnela i Časni krst. Krst je u Persiji ostao 14 godina.

Godine 628. vizantijski car Iraklije pobedio je Hozroja i vratio Časni krst u Jerusalim. Kada je stigao pred Sveti grad, želeo je da ga lično unese, noseći ga na svojim leđima. Međutim, posle nekoliko koraka car je iznenada zastao. Pokušavao je da nastavi put, ali nije mogao da se pomeri.

Patrijarh Zaharija tada je video anđela koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu nastavi putem kojim je Hristos prošao bos i ponižen. Patrijarh je ispričao caru šta je video. Iraklije je tada skinuo carsko odelo, obukao jednostavnu odeću i bosonog nastavio da nosi Časni krst. Tako je Krst ponovo unet u Jerusalim i položen u Hram Vaskrsenja Hristovog.

Prizor cara koji pred Krstom skida carsko odelo zauzima važno mesto u crkvenom predanju. Iraklije je pred svetinjom ostavio obeležja svoje carske vlasti i nastavio put bosonog, sledeći primer Hrista koji je Krst nosio putem stradanja.

Krstovdan zato podseća na dva velika događaja: na pronalazak Časnog krsta na Golgoti i na njegovo vraćanje u Jerusalim posle 14 godina provedenih u Persiji. Za pravoslavne hrišćane Časni krst je znak Hristovog stradanja, ali i Njegove pobede nad smrću. Zato se na ovaj praznik vernici podsećaju na Hristov Krst kao središnji znak hrišćanske vere i na put koji preko stradanja vodi ka Vaskrsenju.

BONUS VIDEO

Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.

Veliki praznici i dani posvećeni svetiteljima obeležiće početak jeseni, a evo šta vernici treba da znaju o svakom od njih.

Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.

Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.