Kada se 27. septembra u hramovima iznese Časni krst i vernici mu se poklone, pred njima je sećanje na najvažnije mesto Hristovog stradanja. Krst na kojem je Gospod Isus Hristos razapet ujedno je i znak pobede nad smrću, pa se praznik Vozdviženja u Crkvi obeležava sa posebnom ozbiljnošću.
Zbog toga je uz ovaj praznik odavno vezan post. Crkvena pravila ubrajaju Vozdviženje Časnog Krsta u jednodnevne postove, zajedno sa Krstovdanom uoči Bogojavljenja i Usekovanjem glave Svetog Jovana Krstitelja.
Zašto se na Vozdviženje posti?
Odgovor se nalazi u samom prazniku. Vozdviženje verne podseća na Hristovo stradanje i smrt na Krstu, pa je post način da se taj dan provede u uzdržanju, molitvi i pokajanju.
U crkvenim tumačenjima posta na Vozdviženje navodi se da se verni kroz uzdržanje podstiču da se duhovno sjedine sa sećanjem na Hristovo stradanje. Zbog toga praznična trpeza tog dana nema isti karakter kao na praznicima koji nisu povezani sa postom.
Post se, pritom, ne svodi samo na izbor hrane. Uzdržanje od mrsne hrane prati i borba protiv rđavih misli, reči i postupaka, kao i nastojanje da se dan provede u molitvi i činjenju dobra.
Kako se posti na Krstovdan ?
Vozdviženje Časnog Krsta ove godine pada u nedelju, 27. septembra 2026. godine. Prema pravilima posta, kada Vozdviženje padne u subotu ili nedelju, razrešenje je na ulje i vino. Zato se na ovogodišnji Krstovdan ne jedu meso, mleko, sir, jaja i druge mrsne namirnice. Riba takođe nije predviđena. Dozvoljena je posna hrana pripremljena na ulju.
Na trpezi mogu biti pasulj, krompir, pirinač, povrće, pečurke, posne čorbe i druga jela koja se pripremaju bez namirnica životinjskog porekla. Važno je razlikovati post na ulju od posta na vodi. Ovogodišnji Krstovdan je, zbog toga što pada u nedelju, razrešen na ulje i vino, ali ne i na ribu.
Šta Crkva praznuje na Vozdviženje?
Vozdviženje Časnog Krsta čuva sećanje na dva događaja. Prvi je pronalazak Časnog krsta u Jerusalimu za vreme cara Konstantina i njegove majke carice Jelene, a drugi njegovo vraćanje iz Persije u Jerusalim u vreme cara Iraklija.
Prema crkvenom predanju, carica Jelena pronašla je Časni krst na Golgoti, a jerusalimski patrijarh Makarije ga je potom uzdigao pred narodom. Upravo po tom činu praznik je dobio naziv Vozdviženje, odnosno uzdizanje Časnog krsta.
Krst za hrišćane nije samo uspomena na događaj iz prošlosti. On je znak Hristovog stradanja, ali i pobede nad smrću. Zato je i post na ovaj dan povezan sa njegovim značenjem.
Vernik se uzdržava od mrsne hrane, ali se od njega traži i više od toga: da taj dan provede sa više molitve, pažnje prema drugima i spremnosti na praštanje.
Četiri višednevna posta i jednodnevni postovi
Pravoslavna crkva tokom godine ima četiri velika višednevna posta: Božićni, Veliki, Petrovski i Gospojinski post. Božićni post prethodi prazniku Rođenja Hristovog i traje šest nedelja. Veliki post, zajedno sa Strasnom sedmicom, prethodi Vaskrsu. Petrovski post počinje posle Nedelje svih svetih i završava se uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla, pa njegova dužina zavisi od datuma Vaskrsa. Gospojinski post traje dve nedelje, od 1. do 14. avgusta po novom kalendaru.
Pored višednevnih postova, postoje i jednodnevni postovi. Vernici poste sredom i petkom, osim u sedmicama kada je post razrešen, kao i na Krstovdan uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog Krsta.
Zato se Krstovdan izdvaja među praznicima. To je praznik Časnog krsta, ali i dan kada se verni kroz post podsećaju na Hristovo stradanje. Praznična trpeza je tog dana jednostavnija, dok su molitva, pokajanje i uzdržanje u prvom planu.
BONUS VIDEO
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
POGLEDAJTE JOŠ:
TADIĆ OTKRIO ŠTA NJEGOV NASLEDNIK MORA DA PROMENI: Treba da bude bezobrazniji, žustriji, da preuzme odgovornost…
MOSKVA ŠNIT: Čuvena kremasta torta sa višnjama i ananasom koja osvaja sva čula
Užas kod Prijedora: Dete poginulo u požaru!