U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se čini da su iskušenja jača od njih samih. Bolest, siromaštvo, gubitak voljenih, nepravda, klevete i razočaranja ostavljaju trag na srcu i lako mogu da odvedu u očajanje.
Sveti oci učili su da ne postoje ljudi bez iskušenja. Svako nosi svoj krst, ali razlika je u tome kako ga nosi.
Onaj ko se oslanja samo na svoje snage lako klone kada naiđu teškoće. Nasuprot tome, čovek koji se iskreno moli uči da sve prima sa poverenjem u Božji promisao. Takav ne očekuje život bez bola, već moli Boga da mu podari snagu da kroz svako iskušenje sačuva veru, nadu i ljubav.
Molitva menja pogled na svet. Ono što je nekada izgledalo nepodnošljivo postaje prilika za duhovno sazrevanje. Uvrede više ne bude želju za osvetom, siromaštvo ne rađa očaj, a prolazne nevolje ne odnose unutrašnji mir.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima. Njegova radost ne zavisi od pohvala ili osuda ljudi, od bogatstva ili nemaštine, od uspeha ili neuspeha, već od svesti da je Gospod uvek sa njim.
Takva postojanost nije plod ljudske izdržljivosti, već dar koji se stiče dugotrajnim trudom u molitvi. Zato su podvižnici Crkve, iako su prolazili kroz najveće nevolje, ostajali smireni i radosni. Njihov mir nije bio odsustvo problema, već prisustvo Boga u svakom trenutku života.
Starac Emilijan je upravo na to ukazivao kada je govorio:
„Onaj ko odluči da se moli, postaje najizdržljiviji u teškoćama i životnim iskušenjima. To je, dakle, čovek koji zna da sedi spokojno ma gde se našao. Da li će se naći u siromaštvu? U bogatstvu? Među dobrima? Među zlima? Među ljudima koji ga vole? Koji ga ne vole? Koji ga žele? Koji ga ne žele? Koji ga mrze? Koji ga klevetaju? Njemu je svejedno… On zna divno da se prilagođava i da živi radosno. I što se više moli, to je izdržljiviji i gotovo da i ne oseća teškoće kroz koje prolazi.“
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
Crkva poziva vernike da budu pažljivi u rečima, blagi u sudovima i istrajni u molitvi, jer se samo kroz smirenje i ljubav čuva zajedništvo među ljudima.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
UEFA NE PRAŠTA FIFA! „Ali da vidimo ko su odgovorni…“ (Foto)
KAKAV PODVIG NIŠKIH LEKARA! Sačuvali Spasili 3 života bez otvaranja grudnog koša, dr Nikolić poručuje: “ Bez anesteziologa nema bezbedne hirurgije
CRKVENI KALENDAR ZA AVGUST 2026.