UBISTVO MONAHA VARSONOFIJA NE SME DA SE ZATAŠKA: Poglavari pravoslavnih crkava apeluju da se pronađu odgovorni za tragediju u Svjatogorskom manastiru

Posle ubistva monaha Varsonofija u Svjatogorskoj lavri izostala je značajnija reakcija ukrajinskih vlasti. Pravoslavni hrišćani iz različitih zemalja, međutim, ne ćute. Sve češće ukazuju i na višegodišnju kampanju protiv Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), u čijoj se atmosferi dogodio ovaj zločin.

Dana 23. avgusta 2026. godine, oko 11 časova, grupa nepoznatih lica napala je monahe na području Svjatogorske Uspenske lavre. Monah Varsonofije (Turjanski) ubijen je, dok su monah Grigorije i Andrej Kirijenko, koji je živeo u manastiru, teško povređeni.

Kasnije je sudskomedicinskim pregledom utvrđeno da je otac Varsonofije preminuo od prostrelnih rana glave i vrata. Pokrenuta je istraga, ali identitet napadača i konačni motiv zločina do sada zvanično nisu utvrđeni.

Jedan od povređenih, iskušenik Andrej Kirijenko, ispričao je da su ga trojica vojnika napala nožem pošto je na pozdrav „Slava Ukrajini!“ odgovorio rečima: „Slava Gospodu i Bogu našem. Spasi i sačuvaj nas.“ Prema navodima bratstva, postoji osnovana pretpostavka da je pre ubistva monaha Varsonofija došlo do slične razmene reči.

Reakcija medija

Sekularni ukrajinski mediji počeli su da izveštavaju o događaju tek dan kasnije. TSN je vest objavio 24. avgusta u 10.45 časova, „Ukrajinska pravda“ u 11.13, a RBK-Ukrajina tek u 14.28 časova.

Mediji koji su uopšte izvestili o zločinu uglavnom su se zadržali na opisu napada i informacijama o stanju povređenih. U tekstovima koje smo pronašli nije bilo zahteva da se zločin rasvetli i počinioci kazne, niti se verska mržnja pominjala kao mogući motiv. Teška krivična dela koja privuku veliku pažnju javnosti obično izazovu čitav niz tekstova, komentara i reakcija, ali kada je ubijen monah UOK, takva reakcija je izostala.

Ni u kolumnama, političkim televizijskim debatama ili javnim saopštenjima državnih zvaničnika ovaj slučaj nije postao značajna tema. Ostao je tek kratka vest iz crne hronike.

Još više iznenađuje ćutanje državnih organa. Policija je 25. avgusta potvrdila da je napad evidentiran u Jedinstvenom registru pretkrivičnih postupaka kao krivično delo namernog ubistva i pokušaja ubistva. Međutim, i ova informacija dospela je u javnost tek kao odgovor na upit jednog medija.

Na zvaničnom sajtu predsednika Ukrajine 24. i 25. avgusta, uključujući i povodom Dana nezavisnosti, objavljen je veliki broj saopštenja, izjava i obraćanja Volodimira Zelenskog. Među njima, međutim, nema reakcije na ubistvo u Svjatogorskoj lavri.

Nismo pronašli ni javno saopštenje rukovodstva ukrajinskog parlamenta, Vrhovne rade. U zvaničnim parlamentarnim saopštenjima tih dana objavljivane su informacije o sastancima parlamentarnog rukovodstva, izjavama poslanika, zakonskim inicijativama i drugim događajima, ali Svjatogorska lavra nije pomenuta. Izostala je i javna reakcija ombudsmana Vrhovne rade za ljudska prava.

Posebno je značajno ćutanje Državne službe za etnopolitiku i slobodu savesti, državnog organa neposredno nadležnog za pitanja verskih zajednica. Teško je zamisliti da bi ovaj organ ćutao na isti način da je ubijen sveštenik neke druge veroispovesti.

Molitva i solidarnost

Pravoslavni svet reagovao je na ubistvo potpuno drugačije, kako u Ukrajini, tako i izvan njenih granica.

Poglavar Pravoslavne crkve Čeških zemalja i Slovačke, mitropolit Rastislav, istakao je da je „sveto mesto, na kojem monasi vrše svoje duhovno delo i na kojem neprestano živi molitva Presvetoj Bogorodici, postalo mesto krvoprolića, izraz ljudske zlobe i mržnje đavola“.

Prvojerarh Ruske zagranične pravoslavne crkve, mitropolit Nikolaj, obratio se nastojatelju Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju, i bratstvu: „Ponovo osećamo da smo uz vas, ne samo srcem, nego i u molitvi.“

Mitropolit bostrski Timotej, jerusalimske patrijaršije, zatražio je da ubice budu kažnjene i ukazao na atmosferu u kojoj se zločin dogodio:

– Tokom proteklih godina oko Ukrajinske pravoslavne crkve stvorena je teskobna atmosfera: o njenim vernicima često se javno govorilo na način koji nije primeren odnosu prema sugrađanima i braći u veri. Oštrina takvih reči odavno više nikoga ne iznenađuje – istakao je mitropolit Timootej

Mitropolit Nemačke i Srednje Evrope Isak iz Antiohijske pravoslavne crkve zatražio je „da istina o ovom strašnom zločinu izađe na videlo i da pravda pobedi“.

Iz kancelarije poglavara Poljske pravoslavne crkve, mitropolita Save, stiglo je saučešće povodom ubistva oca Varsonofija: „Podići ruku na drugog čoveka takođe je tragedija.“ Poljska pravoslavna crkva saopštila je da se neće moliti samo za ubijenog, već i za počinioce, kako bi postali svesni svog dela.

Posebno je odjeknula i reakcija patrijarha srpskog Porfirija, koji je uputio saučešće mitropolitu kijevskom i sve Ukrajine Onufriju, mitropolitu Arseniju i bratstvu Svjatogorske lavre. Podsetio je da je lavra godinama bila utočište ljudima koji su zbog rata ostali bez doma i naglasio da „nijedan čovek ne sme biti doveden u položaj u kome je ispovedanje vere uslov za preživljavanje“. Istovremeno je pozvao da smrt monaha Varsonofija ne postane „ničije oružje“, već povod za molitvu za pokoj ubijenog, isceljenje ranjenih i utehu svih žrtava rata.

Foto: SPC

 

Iguman Nazarije Basilaja iz Gruzijske pravoslavne crkve nazvao je napad na stanovnike Svjatogorske lavre i ubistvo monaha Varsonofija tragedijom koja je duboko pogodila sveštenstvo i sve hrišćane.

– Mi, kao sveštenici iz bratske zemlje, saosećamo sa vama i delimo veliku tugu koja je zadesila Lavru – rekao je otac Nazarije.

I sveštenici Grčke pravoslavne crkve osudili su ubistvo oca Varsonofija: arhimandrit Efrem Avramidis, protoprezviter Georgios Katsaunis i sveštenik Andrej Evangelatos. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve, arhimandrit Hrizostom (Nešić), ubistvo monaha nazvao je Kainovim grehom. Svoj glas podigli su i bugarski sveštenik Vasilije Dimitrov, albanski teolog dr Temistokles Bambula, koji je ubistvo nazvao ranom za celu Crkvu, kao i grčki teolog Georgios Foundulakis. Bugarski teolog Georgi Todorov nazvao je već i ćutanje o ubistvu u Svjatogorsku teškim grehom.

Podršku bratstvu Svjatogorske lavre nisu pružili samo pravoslavni hrišćani. Rimokatolički nadbiskup Beograda, kardinal Ladislav Nemet, istakao je da ćutanje o ubistvu nije prihvatljivo. Zločin su osudili i katolički biskupi iz Češke: biskup plzenjski Tomaš Holub i emerituski biskup Vaclav Mali.

Oglasili su se i nemački protestantski teolog dr Hajnrih Derksen i dr Irina Volfson. O tragediji su počeli da izveštavaju i crkveni mediji iz drugih zemalja: grčki portal „Romfea“, bugarski „Hristonosci“ i makedonski „Liturgija“.

„Ne dozvolimo da ova smrt padne u zaborav“

U saopštenjima je zatraženo da se zločin rasvetli i da se tragediji ne dozvoli da nestane iz javnosti.

Mitropolit Antonije (Pakanjič), načelnik Uprave Ukrajinske pravoslavne crkve, postavio je pitanje bez uvijanja:

– Ima li iko pravo da nekažnjeno ubije čoveka samo zato što drugi čovek pripada ’pogrešnoj veri‘? Ne dozvolimo da ova smrt potone u hladnoj ravnodušnosti društva.

Episkop Jov iz Štutgarta istakao je: „Nemilosrdno i, kako mogu da pretpostavim, nekažnjeno ubistvo predstavnika Crkve koja se u Ukrajini već godinama nalazi na ivici državne zabrane vraća naše misli u vreme ranog hrišćanstva, kada je pripadnike religio illicita, odnosno zabranjene religije, bilo dopušteno i poželjno uništavati za opšte dobro.“

„Kada godinama učite ljude da u bratu vide neprijatelja“

Najznačajniji deo ovih izjava više se ne odnosi samo na potragu za ubicama. Pravoslavni episkopi postavljaju i pitanje društvene atmosfere u kojoj se zločin dogodio.

Mitropolit Antonije podsetio je na zauzimanje crkava, pritisak kroz zakonodavstvo i informacionu kampanju protiv UPC. Prema njegovom mišljenju, sve je to dovelo do toga da se prema njenim vernicima postupa kao prema građanima drugog reda.

Još jasnije govorio je mitropolit bostrski Timotej. Ubistvo oca Varsonofija opisao je kao logičnu posledicu višegodišnje kampanje huškanja i podsticanja mržnje prema UOK: „Kada godinama učite ljude da u krštenom bratu vide neprijatelja, pre ili kasnije će neko neminovno tu misao dovesti do krajnjih granica.“

Episkop Jov iz Štutgarta skrenuo je pažnju i na reakciju medija: 

– Posmatramo relativno ćutanje ukrajinskih medija i potpuno ćutanje nemačkih medija.

Razlog za to vidi u činjenici da je ubijeni, iz ugla ukrajinskog nacionalizma, pripadao „pogrešnoj“ Crkvi.

Mitropolit čerkaski i kanjevski Teodosije 7. septembra izrazio je ovu misao sa posebnom oštrinom:

– Političari i mediji danas su u Ukrajini toliko podsticali mržnju prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi da je već postalo opasno samo pripadati joj…

Mržnju prema UPC nisu podsticali samo političari. U tome su učestvovali i glumci, blogeri, javne ličnosti, novinari i mnogi drugi. Nećemo nabrajati sve slučajeve verbalne agresije i sve pozive na nasilje protiv UOK. Ipak, jedan događaj vredi pomenuti.

shutterstock_Istetsen2

 

Glumci „Kvartala 95“, Oleksandar Pikalov i Jevhen Košovij, predstavili su 7. decembra 2022. godine gledaocima emisije „Bajraktar njuz“ neobičan šaljivi „cenovnik“: „Pljunuti sveštenika UOK Moskovske patrijaršije, 20 grivni… udariti ga po levom, a automatski i po desnom obrazu, 100 grivni.“ Video-snimci su 10. decembra objavljeni na Jutjub kanalima povezanim sa „Kvartalom 95“. UOK je ove reči ocenila kao propagiranje fizičkog nasilja nad sveštenstvom i obratila se organima za sprovođenje zakona.

Reakcija policije bila je krajnje spora. Istražni postupak pokrenut je tek 10. marta 2023. godine, odnosno tri meseca kasnije, i to pošto je nepostupanje istražitelja osporeno pred sudom. Naloženo je lingvističko veštačenje. Međutim, do decembra 2024. godine njegovi rezultati nisu bili dostavljeni predstavnicima UOK. Podnosioci prijave nisu saslušani, a Košovij i Pikalov nisu formalno obavešteni da su osumnjičeni. Kasnije javne informacije o značajnijem napretku istrage nismo pronašli. Jednostavno rečeno, slučaj je prepušten zaboravu.

Naravno, između „cenovnika“ Košovija i Pikalova i ubistva monaha Varsonofija ne postoji neposredna uzročno-posledična veza. Ipak, ovaj događaj i reakcija organa za sprovođenje zakona na njega oslikavaju atmosferu koja se razvila oko UOK. Upravo na nju pravoslavni episkopi misle kada govore o tome da je tokom godina stvarana predstava o „neprijateljskoj Crkvi“.

Da li je mržnja ubila monaha u Svjatogorsku?

Prvih dana i nedelja posle tragedije na društvenim mrežama pojavile su se pretpostavke da je zločin delo neprijateljske diverzantsko-izviđačke grupe.

U tom kontekstu treba pomenuti izjavu brigadnog generala i komandanta 3. zasebne jurišne brigade Andrija Bileckog, koji je govorio o izjavama ruskog rukovodstva u vezi sa navodnim zauzimanjem Svjatogorska.

On je naglasio da se Svjatogorska lavra nalazi u pozadini ukrajinskih trupa, u koju ruski vojnici od samog početka nisu mogli da prodru: „U Svjatogorsku nikada nije bilo čak ni jednog ruskog vojnika… Ovde je sve najbolje“, rekao je Bilecki. „Grad Svjatogorsk nalazi se u odseku odbrane 60. mehanizovane brigade 3. armijskog korpusa. Nalazi se u pozadini našeg korpusa.“

Konačan odgovor nesumnjivo će dati istraga, ukoliko ga bude dala. Ipak, reči Andrija Bileckog otvaraju prostor za razmišljanje o okolnostima u kojima se zločin dogodio.

Nekoliko reči o mučeništvu

U nekim izjavama pravoslavnih episkopa govori se i o mučeništvu monaha Varsonofija. Prvojerarh Ruske zagranične pravoslavne crkve, mitropolit Nikolaj, njegovu smrt nazvao je mučeničkom smrću. Episkop Jov iz Štutgarta pojasnio je da bi, ukoliko su iskazi povređenih istiniti, moglo da se govori o mučeništvu u izvornom smislu te reči. Grčka reč μάρτυς znači „svedok“, a u ovom slučaju reč je o svedoku Hristovom.

Mitropolit Teodosije ide još dalje:

– Verujem da je monah Svjatogorske lavre, koji je ubijen zbog proslavljanja imena Hristovog, danas ušao u zbor mučenika naše Crkve.

Sama Svjatogorska lavra prenosi poslednje reči oca Varsonofija:

– Slava Gospodu Isusu Hristu! … Ja sam monah.

Naravno, bilo bi prerano pozivati na kanonizaciju oca Varsonofija. Ne poznajemo sve okolnosti događaja. Ipak, činjenica da se o ubistvu u Svjatogorskoj lavri govori i iz ovog ugla pokazuje da pravoslavni hrišćani u njemu ne vide samo krivični slučaj ili tragičan splet okolnosti, već i događaj sa dubljim duhovnim značenjem.

Wikipedia/Brizhnichenko

 

Kada slika neprijatelja donese smrt

Istraga do sada nije utvrdila ni identitet ubica oca Varsonofija ni konačni motiv napada.

Ipak, bilo bi pogrešno tragediju u Svjatogorsku posmatrati odvojeno od državne verske politike Ukrajine tokom prethodnih godina. Ta politika, kao i značajan deo javne retorike, dosledno je predstavljala UOK ne kao Crkvu, već kao pretnju nacionalnoj bezbednosti, izvor nelojalnosti i neprijateljskog uticaja. Slučaj sa „Kvartalom 95“ posebno slikovito pokazuje dokle je takav govor išao: fizičko ponižavanje sveštenika postalo je predmet javne šale.

Takva retorika oblikuje društvenu svest. Kada se UPC godinama označava kao neprijateljska, njeni sveštenici nazivaju „moskovskim popovima“, a njeni vernici predstavljaju kao pristalice „ruskog sveta“, nasilje prema njima može početi da izgleda ne kao zločin, već kao izraz patriotizma.

Veštački stvorena slika neprijatelja može postati smrtonosna opasnost. Seme mržnje koje se godinama seje može doneti strašne plodove. Umesto da se društvo ujedini, ono se deli na međusobno suprotstavljene tabore. Šta još treba da se dogodi da bi odgovorni shvatili: Ukrajina plaća previsoku cenu za pokušaj da od sopstvene Crkve napravi unutrašnjeg neprijatelja?

BONUS VIDEO

 

 

Upokojila se u 74. godini, a iza nje ostaje gotovo dvadeset godina provedenih uz mošti Svetog Grigorija Kumaničkog i ljude koji su u ovu drevnu svetinju dolazili po molitvu i utehu.

Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.

Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.

Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.