Ljudi koji se često izvinjavaju kriju ovu emocionalnu potrebu

„Izvini“ je jedna od najvažnijih reči u odnosima. Kada pogrešimo, iskreno izvinjenje može da ublaži sukob, pokaže odgovornost i pomogne da se poverenje ponovo izgradi. Problem nastaje kada se neko izvinjava gotovo automatski – zato što je postavio pitanje, rekao svoje mišljenje, zauzeo prostor ili odbio nešto što mu ne prija.

Iza takvog ponašanja ne mora da stoji samo pristojnost. Kod nekih ljudi često izvinjavanje može da bude povezano sa snažnom potrebom za prihvatanjem i strahom da će razočaranje drugih ugroziti odnos. Istraživanja o osetljivosti na odbacivanje pokazuju da ljudi koji su izrazito zabrinuti zbog mogućeg odbacivanja lakše primećuju znakove da ih neko možda ne prihvata i snažnije reaguju na takve situacije.

Iza čestog „izvini“ može da stoji ova potreba

Osoba koja se stalno izvinjava ponekad zapravo pokušava da proveri da li je odnos i dalje siguran. „Izvini što smetam“, „izvini što pitam“, „izvini ako sam te naljutila“ mogu da budu načini da se unapred ublaži moguća negativna reakcija druge osobe.

Shutterstock/Stock-Asso

To ne znači da svako ko se često izvinjava ima problem sa samopouzdanjem ili strahom od odbacivanja. Navike, vaspitanje, porodično okruženje i kultura takođe imaju veliki uticaj. Ipak, psihološka istraživanja pokazuju da je potreba za prihvatanjem jedna od osnovnih socijalnih potreba, dok odbacivanje može da utiče na samopoštovanje, ponašanje i način na koji tumačimo odnose.

Kada izvinjenje postane način da se izbegne konflikt

Neki ljudi veoma teško podnose mogućnost da se neko naljuti na njih. Zbog toga se izvinjavaju čak i kada nisu napravili ništa loše, samo da bi napetost što pre nestala.

Shutterstock/MAYA LAB

Takav obrazac može da ide zajedno sa povlačenjem sopstvenih potreba u drugi plan. Istraživanja su, na primer, pronašla povezanost između osetljivosti na odbacivanje i takozvanog „self-silencing“ ponašanja -navike da osoba potiskuje svoje mišljenje ili potrebe kako bi sačuvala odnos ili izbegla negativnu reakciju.

PROČITAJTE JOŠ: Samopouzdanje posle 40: Male navike koje menjaju život

Zato osoba može da kaže „izvini“ i kada je zapravo povređena, ljuta ili joj nešto ne odgovara. Umesto da kaže šta oseća, ona pokušava da što pre vrati mir.

Nisko samopoštovanje može dodatno pojačati strah

Način na koji vidimo sebe takođe može da promeni način na koji tumačimo ponašanje drugih. Jedno istraživanje pokazalo je da su ljudi sa nižim samopoštovanjem bili skloniji da probleme u vezi tumače kao znak da partnerova naklonost ili posvećenost slabe.

Shutterstock/New Africa

Velika meta-analiza longitudinalnih istraživanja pokazala je i da su kvalitet društvenih odnosa i samopoštovanje međusobno povezani tokom vremena: dobri odnosi mogu da doprinesu samopoštovanju, ali i više samopoštovanje može povoljno da utiče na kasnije odnose.

Zbog toga neko ko nije siguran u sopstvenu vrednost može češće pokušavati da „popravi“ situaciju čak i kada nema šta da popravlja.

PROČITAJTE JOŠ: Ovo ljudi najčešće shvate tek kada izgube nekoga važnog

Zdravo izvinjenje izgleda drugačije

Nije cilj prestati da se izvinjavamo. Naprotiv, dobro izvinjenje je važan deo zdravih odnosa. Psihološkinja Karina Šuman, koja istražuje izvinjenja i međuljudske konflikte, objašnjava za Američko psihološko udruženje da izvinjenja mogu pomoći u popravljanju odnosa i ublažavanju povređenih osećanja.

Razlika je u razlogu zbog kojeg izgovaramo „izvini“. Ako smo nekoga povredili, prekršili dogovor ili napravili grešku, izvinjenje pokazuje odgovornost. Ako se, međutim, stalno izvinjavamo zato što imamo potrebe, granice, mišljenje ili jednostavno zauzimamo svoje mesto, možda ne pokušavamo da ispravimo grešku – već da dobijemo potvrdu da nas druga osoba neće odbaciti.

Upravo je tu važna razlika. Zdrava bliskost ne bi trebalo da zahteva stalno izvinjavanje zbog toga što smo ono što jesmo. Ponekad je korisnije umesto „izvini što smetam“ reći „hvala što si me saslušao“, a umesto „izvini što ne mogu“ jednostavno i mirno – „ne mogu ovog puta“.