KADA DEMONI NAPADNU, ČOVEK NE TREBA DA BEŽI, NEGO DA URADI OVO: Sveti Siluan Atonski otkriva gde se tada vodi prava borba

Strah često tera čoveka da uradi upravo ono što mu u tom trenutku najmanje pomaže: da pobegne. Što više pokušava da se udalji od onoga što ga plaši, to mu se pretnja može činiti većom. U takvim trenucima čovek lako izgubi mir i počne da reaguje naglo, samo da bi što pre pobegao od onoga što ga pritiska. Sveti Siluan Atonski u jednoj pouci govori o monahu koga su napadali demoni i savetuje šta treba učiniti kada čoveka obuzmu strah i nemir.

– Neki kaluđer koji je mnogo stradao od demona, kada su ga jednom napali, počeo je da beži od njih, ali i oni su pošli za njim i gonili ga. Ako ti se tako što dogodi, ne boj se i ne beži, nego stani odvažno, smiri se i reci: „Gospode, smiluj se meni, velikome grešniku“, i demoni će iščeznuti. A ako budeš kukavički bežao, oni će te progoniti i odvesti u propast. Seti se da u tom času, kada te demoni napadaju, Gospod gleda na tebe: koliko se uzdaš u Njega – govorio je Sveti Siluan Atonski.

Za Svetog Siluana, odgovor nije u tome da se čovek osloni na svoju snagu i pokuša da nadjača strah. On savetuje da zastane, da se smiri i izgovori molitvu. U njegovoj pouci posebno je snažan završetak: upravo u trenutku kada čoveka napadne strah, Gospod vidi koliko se on uzda u Njega.

Ta misao može se razumeti i kao poziv da čovek ne donosi odluke u trenutku kada ga strah potpuno savlada. Umesto da se prepusti panici, Sveti Siluan upućuje na molitvu i poverenje u Boga. Nije potrebno mnogo reči niti složeno objašnjenje. Dovoljno je iskreno prizvati Gospoda i priznati svoju nemoć.

Zato ova pouka ostaje upečatljiva upravo zbog svoje jednostavnosti. Kada čovek ne vidi kako da se izbori sa onim što ga plaši, Sveti Siluan mu najpre savetuje da ne beži, već da zastane i kaže: „Gospode, smiluj se meni, velikome grešniku.“

BONUS VIDEO

Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.

Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.

Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.

Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.