Jedan obrazac ponašanja otkriva da je osoba emotivno iscrpljena

Postoje trenuci kada čovek ne kaže da mu je teško, ali njegovo ponašanje govori umesto njega. Ne javlja se kao ranije, odlaže viđanja, kratko odgovara na poruke i sve češće bira da bude sam. Na prvi pogled može delovati hladno, nezainteresovano ili nedostupno, ali vrlo često iza toga stoji emotivna iscrpljenost.

Kada je osoba dugo pod pritiskom, stalno brine, trpi stres, vodi tuđe bitke ili pokušava da funkcioniše dok joj je iznutra previše, povlačenje postaje način preživljavanja. Ne zato što joj ljudi nisu važni, već zato što više nema kapacitet da objašnjava, sluša, teši, odgovara i bude „dobro“ pred drugima.

Povlačenje je često prvi znak slabosti

Emotivno iscrpljena osoba ne mora uvek da plače ili da otvoreno kaže da ne može više. Nekada se samo utiša. Prestane da započinje razgovore, izbegava društvo, ne odgovara odmah, gubi volju za stvari koje su joj ranije prijale.

Shutterstock/brizmaker

To nije isto što i obična potreba za mirom. Svima nam ponekad treba vreme za sebe. Problem nastaje kada povlačenje postane stalni obrazac, kada osoba više nema snage ni za ljude koje voli, ni za aktivnosti koje su joj nekada vraćale energiju.

PROČITAJTE JOŠ: Psiholozi tvrde da je ova navika znak visoke INTELIGENCIJE

U takvom stanju i najobičniji razgovor može delovati kao obaveza. Poruka koja traži odgovor, poziv na kafu ili pitanje „šta ti je?“ mogu da izazovu pritisak, jer osoba oseća da mora da objasni nešto što ni sama ne ume da složi.

Ne radi se o lenjosti nego o potrošenom nervnom sistemu

Emotivna iscrpljenost često dolazi posle dugog perioda u kom je čovek morao da bude jak. Možda je radio previše, brinuo o drugima, prolazio kroz raskid, porodične probleme, bolest, finansijski pritisak ili odnos u kom je stalno morao da meri svaku reč.

Tada telo i um počinju da štede energiju. Osoba se povlači, jer joj je i najmanji dodatni napor previše. Može delovati nezahvalno ili udaljeno, ali iznutra često postoji samo jedna misao: „Nemam više snage.“

Shutterstock/DC Studio

Istraživanja o emocionalnom radu i iscrpljenosti pokazuju da emocionalna iscrpljenost može biti povezana sa ponašanjem povlačenja. Drugim rečima, kada ljudi dugo potiskuju osećanja, glume da su dobro ili stalno emocionalno „rade“ za druge, češće dolaze do tačke u kojoj se udaljavaju od obaveza i odnosa.

Kako prepoznati da nije samo loš dan

Ako se neko jednom ne javi, to ne mora ništa da znači. Ali ako osoba danima ili nedeljama nestaje, otkazuje planove, deluje prazno, lako se iznervira ili sve češće govori da je umorna, moguće je da nije samo neraspoložena.

PROČITAJTE JOŠ: Psiholog tvrdi da JEDNO PITANJE od pet reči može da UNIŠTI VEZU: Mnogi ga izgovaraju IZ STRAHA, a ne vide šta time rade

Emotivna iscrpljenost često ide uz osećaj praznine, pad motivacije, probleme sa spavanjem, slabiju koncentraciju i razdražljivost. Osoba može da funkcioniše spolja, da ide na posao i završava obaveze, ali iznutra ima osećaj da radi na poslednjim rezervama.

Shutterstock/moomin201

Zato je važno ne dočekati takvu osobu optužbom: „Promenio si se“ ili „Nikad nemaš vremena“. Mnogo više znači rečenica: „Vidim da ti je teško. Ne moraš ništa da objašnjavaš, tu sam.“

Šta tada najviše pomaže

Emotivno iscrpljenoj osobi ne treba dodatni pritisak, već sigurnost. Ne treba joj neko ko će je terati da odmah priča, izlazi i „trgne se“. Potrebno joj je da zna da ne mora da glumi raspoloženje.

Pomažu odmor, granice, manje obaveza, manje ekrana, san, šetnja, jednostavna rutina i razgovor sa osobom koja ne osuđuje. Ako iscrpljenost traje dugo, ako osoba ne može da radi, spava, jede ili se nosi sa svakodnevicom, najbolje je da potraži stručnu pomoć.

Najvažnije je razumeti da povlačenje nije uvek odbacivanje. Nekada je to tihi znak da je neko predugo bio jak i da sada pokušava da sačuva ono malo snage što mu je ostalo, piše BMC Psychology.