NIKO NIJE ZAUVEK IZGUBLJEN ZBOG SVOJE PROŠLOSTI: Evo šta je rektor Niške bogoslovije poručio štićenicima Kazneno-popravnog zavoda u Valjevu

Iza vrata Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu ovog puta nije se govorilo o disciplini, kazni ili pravilima ustanove. Razgovor je bio posvećen onome što pravoslavna tradicija smatra jednim od najtežih, ali i najvažnijih čovekovih podviga, priznanju sopstvenog greha i odluci da život krene drugim putem. O tome je sa štićenicima i vaspitačima razgovarao protojerej Dejan Krstić, rektor Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Nišu.

Izrazivši zahvalnost duhovniku Zavoda, protonamesniku Dejanu Tripkoviću, kao i radost zbog prilike da razgovara sa mladima, rektor je podsetio da Kosovska etika nije samo istorijsko nasleđe vezano za Svetog kneza Lazara, već merilo po kojem čovek i danas bira svoj životni put.

Opredeljenje za Carstvo nebesko, objasnio je, ne pripada samo jednom događaju iz srpske istorije. Ono se potvrđuje svaki put kada čovek bira istinu umesto koristi, pravdu umesto nepravde i ljubav umesto sebičnosti.

– Od nas zavisi da li ćemo doneti odluku da hodamo putem istine, pravde, ljubavi i žrtve za drugog, ili ćemo se privoleti zemaljskom, onim što nam je trenutno važno i prolazno, bez obzira na posledice – rekao je protojerej Dejan Krstić, dodajući da ljubav prema Bogu i bližnjem predstavlja sponu koja čovekov duhovni život drži na okupu.

Kosovska etika kao izbor između prolaznog i večnog

Govoreći o Kosovskoj etici, rektor Niške bogoslovije podsetio je da odluka Svetog kneza Lazara nije samo istorijski događaj, već duhovna poruka koja se tiče svakog čoveka. Izbor između onoga što je trenutno korisno i onoga što je istinito i dobro, kako je istakao, svakodnevno se ponavlja u ljudskom životu.

Zatim je govorio o savesti, tom tihom glasu koji čovek može da potiskuje, ali ne i da ugasi. Govoreći o osećaju krivice, ukazao je da ljudi često traže objašnjenja kojima će umanjiti sopstvenu odgovornost, iako upravo priznanje greške postaje početak promene.

– Osećaj krivice nas podseća da se ne vraćamo na greh. Zato je važno pokajanje. Ono nas tera da životni pravac pokrenemo u drugom smeru, jer čovek ima potrebu da se pokaje, traži i da da oproštaj. Svaki čovek je sazdan kao potencijalan bezdan ljubavi i milosrđa – naglasio je rektor Niške bogoslovije.

Govoreći o odnosu Boga prema čoveku, podsetio je da Gospod ne prestaje da veruje u čoveka, čak ni onda kada čovek izgubi poverenje u samoga sebe. Upravo zato pokajanje, prema pravoslavnom učenju, nije znak poraza, već početak povratka Bogu.

Ljubav kao snaga koja čoveka vraća na pravi put

Na kraju je govorio o ljubavi kao temelju hrišćanskog života. Protojerej Dejan Krstić istakao je da ljubav nije prolazno osećanje niti reč koja se lako izgovara, već spremnost da se čovek žrtvuje za drugoga, po uzoru na Hrista.

– Ako imamo Hrista kao prauzor svega dobrog, On je ljubav koja nam se besplatno daruje – rekao je, zaključivši:

– Volim čoveka onoliko koliko sam spreman da se žrtvujem za njega.

Susret u valjevskom Zavodu još jednom je pokazao da pravoslavna poruka ne zaobilazi ljude koji nose teret svojih pogrešnih odluka. Naprotiv, Crkva podseća da čovek nije zauvek određen svojim padom, već onim što će učiniti kada prizna grešku i odluči da se promeni.

U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.

Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.

Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.

Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.