DANAS JE CRNO SLOVO I KRSNA SLAVA MNOGIH SRPSKIH PORODICA: Slavimo Svetog Prokopija, kome je čudo Božje promenilo život

Srpska pravoslavna crkva 21. jula proslavlja Svetog velikomučenika Prokopija, svetitelja koji je svojim životom posvedočio snagu vere i istrajnost u Hristu, čak i onda kada je zbog toga morao da podnese najveću žrtvu. U crkvenom kalendaru ovaj praznik označen je crnim slovom, a mnoge pravoslavne porodice u Srbiji Svetog Prokopija obeležavaju i kao svoju krsnu slavu.

Život Svetog Prokopija vezan je za vreme velikih progona hrišćana u Rimskom carstvu. Rođen je u Jerusalimu, od oca hrišćanina i majke koja je pripadala mnogobožačkoj veri. Na rođenju je dobio ime Neanije, a nakon smrti oca majka ga je vaspitavala u duhu tadašnjeg rimskog mnogoboštva.

Kao mladić, zbog svoje sposobnosti i vojničkog talenta, privukao je pažnju cara Dioklecijana, koji ga je primio u svoju službu. Međutim, kada je počeo veliki progon hrišćana, Neanije je dobio naređenje da sa vojskom ode u Aleksandriju i učestvuje u progonu sledbenika Hristove vere.

Na tom putu dogodilo se nešto što je zauvek promenilo njegov život. Prema hrišćanskom predanju, tokom noći, za vreme snažnog zemljotresa, Neaniju se javio Gospod Isus Hristos. Pred njim se pojavio blistavi krst, a on je čuo glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji“. Tada mu je rečeno da tim znamenjem pobeđuje neprijatelje i da će Božji mir biti sa njim.

Ovaj događaj bio je prekretnica u životu nekadašnjeg rimskog vojskovođe. Umesto da progoni hrišćane, Neanije je prihvatio Hrista i naredio da se napravi krst kakav je video u svom viđenju. Sa vojskom je krenuo u borbu protiv neprijatelja koji su napadali Jerusalim, a nakon pobede javno je objavio da je postao hrišćanin.

Od rimskog vojskovođe do Hristovog vojnika

Zbog svoje vere Neanije je izveden pred sud. Pred sudijom je skinuo vojnički pojas i odložio mač, pokazujući da više nije sluga zemaljskog cara, već Hristov vojnik. Zbog toga je pretrpeo velika mučenja i bio bačen u tamnicu.

U tamnici mu se, prema predanju, ponovo javio Gospod Hristos, koji ga je krstio i dao mu novo ime Prokopije. Od tada je svoj život posvetio ispovedanju hrišćanske vere.

Tokom tamnovanja kod njega je došlo dvanaest žena koje su takođe ispovedile veru u Hrista. Zbog toga su i one bile zatvorene, a Sveti Prokopije ih je hrabrio i poučavao kako da ostanu čvrste u veri. Njihovo stradanje ostalo je zapamćeno u hrišćanskoj tradiciji, pa se Sveti Prokopije pominje i u obredu venčanja, zajedno sa Svetim carem Konstantinom i caricom Jelenom.

Kada je videla veru i hrabrost svog sina, i njegova majka je prihvatila hrišćanstvo. Zajedno sa dvanaest žena podnela je mučeničku smrt i tako postala svedok Hristove vere.

Pred pogubljenje, Sveti Prokopije se pomolio Bogu za sve nevoljne, siromašne, udovice i za Crkvu, moleći da vera Hristova raste i da Pravoslavlje ostane svetlost do kraja vremena. Prema crkvenom predanju, njegova molitva bila je uslišena, nakon čega je mirno prihvatio mučeničku smrt.

Sveti Prokopije postradao je 303. godine u Kesariji Palestinskoj i ostao upamćen kao jedan od velikih mučenika ranog hrišćanstva. Njegov praznik podseća vernike na značaj istrajnosti u veri, hrabrosti pred iskušenjima i spremnosti da se život usmeri ka duhovnim vrednostima. Zbog toga ga mnoge porodice u Srbiji vekovima poštuju kao svog zaštitnika i sa verom obeležavaju njegov dan kao krsnu slavu.

Kada je car Trajan tražio da se odrekne Hrista, ostao je veran veri i zbog toga pretrpeo mučenje i tamnicu.

Život ovog velikog učitelja Crkve obeležili su nepokolebljiva odbrana pravoslavne vere, brojna duhovna dela i Veliki kanon, koji i danas vernike vodi putem iskrenog pokajanja i susreta sa Hristom.

Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.

Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.