OVO JE PRVA PUKOTINA KOJA NASTAJE U BRAKU I OD NJE KREĆU SVI PROBLEMI: Mitropolit limasolski Atanasije otkriva šta supružnike udaljava

U mnogim porodicama danas problem ne nastaje zbog velikih sukoba, već zbog tišine koja se neprimetno useli među supružnike. Obaveze, posao, briga o deci i svakodnevni pritisci često ostavljaju supružnike bez snage za razgovor, bliskost i razumevanje. I dok se trude da obezbede sve što je potrebno za dom, mogu izgubiti ono što porodicu čini živom. Na tu opasnost ukazuje jedna pouka mitropolita limasolskog Atanasija, koji kroz iskustvo rada sa bračnim parovima prepoznaje koren mnogih porodičnih teškoća:

„Prva pukotina u braku nastaje zato što se muž ili žena, opravdano ili ne, povlači u sebe. To smo naučili godinama rada sa bračnim parovima. Muž se baca na zarađivanje novca, radeći nesebično i dostojanstveno od jutra do večeri, ponekad obavljajući dva posla kako bi zadovoljio zahteve savremenog života. Žena radi isto. I kakav je rezultat? Oboje se vraćaju kući uveče toliko umorni i iscrpljeni da ne mogu ni da komuniciraju jedno sa drugim i, nažalost, krive jedno drugo za sav taj psihosomatski umor.

A ako imaju decu, veruju da je dovoljno samo biti „dobar otac“ ili „dobra majka“: „Radim sve što je potrebno za svoju decu i za svoj dom. Trudim se da im ništa ne nedostaje. Trudim se da se ne osećaju uskraćeno.“ Ali iskustvo pokazuje da je najvažnija stvar koja je našoj deci potrebna porodična harmonija, a vrlo često je upravo to ono što nedostaje u porodicama“, rekao je mitropolit limasolski Atanasije.

Pouka mitropolita Atanasija podseća da se porodica ne čuva samo trudom da se obezbede materijalne potrebe, već i spremnošću supružnika da ostanu okrenuti jedno drugom. U pravoslavnom pogledu, brak nije samo zajednički život pod istim krovom, već zajednica ljubavi, žrtve i međusobnog nošenja tereta. Kada se izgube razgovor i bliskost, čak i velika spoljašnja briga može ostati bez najvažnijeg sadržaja, zajedništva.

Čitanje Jevanđelja za utorak 8. sedmice po Duhovima

Foto: SPC

 

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 144 (10,5-12)

5. Ali većina od njih ne beše po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.  6. A ovo biše primeri nama, da ne želimo zla kao što oni želeše.  7. Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: „Sede narod da jede i pije, i ustade da igra.”  8. Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.  9. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.  10. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja.  11. A sve ovo njima se događaše za primer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vekova.12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.

Jevanđelje po Mateju, začalo 66. (16,6-12)

6. A Isus im reče: „Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.”  7. A oni pomišljahu u sebi govoreći: „To je što nismo hleba uzeli.”  8. A Isus razumevši reče im: „Šta pomišljate u sebi, maloverni, što niste hleba uzeli?  9. Zar još ne razumete, niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?  10. Ni onih sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?  11. Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove, nego da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog?”  12. Tada razumeše da ne reče da se čuvaju kvasca hlebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.

 

Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.

Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.

Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.

Iskusni pravoslavni duhovnik upozoravao je da u času odlaska iz ovog sveta nestaju sva opravdanja i da ostaje samo način na koji je čovek živeo.