Lako je biti uz nekoga dok ne pravi greške. Mnogo je teže imati strpljenja za njegove slabosti, oprostiti mu kada se iskreno pokaje i podržati ga kada odluči da promeni svoj život. Upravo u takvom odnosu prema drugome vidi se koliko je naša ljubav iskrena. Jednu od svojih upečatljivih pouka o tome ostavio je akademik Vladeta Jerotić, čije se reči i danas često citiraju kada se govori o veri, čoveku i njegovim slabostima.
Od njegovog upokojenja 4. septembra 2018. godine prošlo je osam godina. Jerotić je bio lekar, psihijatar, književnik i akademik, ali i profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U svojim tekstovima i predavanjima često je povezivao psihologiju sa hrišćanskim učenjem, posebno kada je govorio o grehu, pokajanju, praštanju i unutrašnjoj promeni.
Njegova pouka o ljubavi upravo zato nosi snažnu hrišćansku poruku. Nije dovoljno samo reći da nekoga volimo. Važno je kako se prema njemu odnosimo kada pogreši, kada se pokaje i kada pokuša da se promeni.
– Ko nema strpljenja sa nama kada grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne oprašta ni kad se kajemo za grehe. A najmanje nas voli onaj koji se ne raduje našoj popravci – govorio je Vladeta Jerotić.
U nekoliko rečenica Jerotić je izdvojio tri važna koraka: strpljenje prema onome ko greši, praštanje onome ko se kaje i iskrenu radost zbog njegove promene. Posebno je važna poslednja misao. Ako nekoga zaista volimo, nećemo želeti da ga zauvek pamtimo po njegovim greškama. Obradovaćemo se kada vidimo da se menja i da pokušava da živi drugačije.
Možda je upravo to i najteži oblik ljubavi: ne držati drugoga zarobljenog u njegovoj prošlosti, već umeti da prepoznamo njegovu želju da bude bolji.
Čitanje Jevanđelja za subotu 14. sedmice po Duhovima
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 130 (4,1-5)
1. Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Božijih. 2. A od upravitelja se, dakle, traži da se svaki nađe veran. 3. A ja najmanje marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim. 4. Jer ne osećam ništa na svojoj savesti, ali zato nisam opravdan; a onaj koji me sudi jeste Gospod. 5. Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle ne dođe Gospod, koji će i osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca; i tada će biti svakome pohvala od Boga.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 93. (23,1-12)
1. Tada Isus reče narodu i učenicima svojim 2. govoreći: „Na Mojsejevu stolicu sedoše književnici i fariseji. 3. Sve, dakle, što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore, 4. Nego vezuju bremena teška i nezgodna za nošenje i tovare na pleća ljudska, a prstom svojim neće da ih pomaknu. 5. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi; jer proširuju amajlije svoje i prave velike skute na haljinama svojim.
6. I vole začelja na gozbama i prva mesta po sinagogama. 7. I da im se klanja po trgovima, i da ih ljudi zovu: „Učitelju!” 8. A vi se ne zovite učitelji; jer je u vas jedan Učitelj, Hristos, a vi ste svi braća. 9. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. 10. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. 11. A najveći između vas da vam bude sluga. 12. Jer koji se uzdiže poniziće se, a koji se ponizi uzvisiće se.
BONUS VIDEO
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
POGLEDAJTE JOŠ:
PRED RUŠENJE NA STOLU OSTALI UPALJENA SLAVSKA SVEĆA, IKONA I VINO, POSLEDNJI TRAG PRAVOSLAVLJA: Sala Svete Trojice na Gazivodama sravnjena sa zemljom
MONAHINJE IZ GRČKE STIGLE U SRBIJU: Njihov manastir je tokom ratova devedesetih pružio utočište za više od 10.000 Srba
VUČIĆ SAOPŠTIO KADA ĆE RASPISATI IZBORE!