VUČIĆ ČOVEK OD REČI – OSTAVKA KAO VRHUNSKI ČIN POLITIČKE ODGOVORNOSTI

Nakon žestoke borbe za narod i državu u Njujorku, Aleksandar Vučić će u kampanju ući kao običan građanin.

Politička scena u modernom svetu postala je poprište olakih obećanja, marketinških trikova i lidera koji se grčevito drže svojih fotelja, bez obzira na to koje reči su izgovorili pre nego što su stupili na funkciju. U tom i takvom globalnom okruženju, potezi predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavljaju presedan koji redefiniše pojam političke odgovornosti i morala.

Pročitajte još: PREDSEDNIK VUČIĆ DANAS PODNOSI OSTAVKU: Evo šta je svojim radom od 2017. do 2026. ostavio iza sebe – Srbiji i svom narodu!

Kada je predsednik najavio javnosti: „Podneću ostavku kada se vratim iz Njujorka“, mnogi politički skeptici i dežurni kritičari (čitaj mrzitelji) pokušali su da to predstave kao još jednu u nizu izjava za dnevnopolitičku upotrebu. Međutim, povratak sa zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i formalno pokretanje tog procesa pokazali su celokupnoj srpskoj i svetskoj javnosti šta znači biti čovek od reči.

POVERENJE

Ovaj Vučićev čin nije samo ispunjenje jednog obećanja. Ne, to je krunski dokaz političke filozofije koja se zasniva na principu da izgovorena reč ima težinu zakona i da se poverenje građana ne sme izigrati ni pod kakvim okolnostima.

Ova najnovija odluka predstavlja samo vrh ledenog brega u višegodišnjoj praksi ispunjavanja obećanja koja su direktno transformisala Srbiju. Ako se osvrnemo na proteklu deceniju, ključna obećanja koja su data građanima ticala su se ekonomskog opstanka i stabilizacije države koja je bila na ivici bankrota. Kada je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za vođenje države, obećao je teške reforme, ali i stabilan rast koji će građani osetiti u svojim novčanicima. Danas, brojke govore same za sebe.

Obećanja o kontinuiranom rastu plata i penzija nisu ostala mrtvo slovo na papiru. Od zemlje u kojoj je prosečna plata bila na nivou koji jedva pokriva osnovne potrebe, Srbija je došla do pozicije ekonomskog lidera regiona s jasnim planom da prosečna plata dostigne i prestigne evropske standarde. Penzije prate ovaj rast kroz švajcarsku formulu i redovna vanredna usklađivanja, čime je ispunjeno obećanje da najstariji sugrađani neće biti teret, već prioritet društva.

Investicioni bum koji je obećan pre nekoliko godina danas se manifestuje kroz stotine novih fabrika, industrijskih zona i naučno-tehnoloških parkova širom zemlje. Srbija je postala magnet za direktne strane investicije, privlačeći više od polovine ukupnih investicija koje ulaze na zapadni Balkan, upravo zato što strani partneri znaju da je reč države i njenog rukovodstva stabilna i garantovana.

Centralni stub političkog delovanja Aleksandra Vučića, ono što ga suštinski razlikuje od svih prethodnika, jeste njegov odnos prema običnom čoveku. On nije lider koji politiku vodi iz kabineta na Andrićevom vencu, izolovan od realnosti i svakodnevnih problema naroda. Vučić je obišao Srbiju uzduž i popreko – od najudaljenijih sela u Pčinjskom okrugu preko planinskih naselja zapadne Srbije, pa sve do vojvođanskih ravnica.

Na tim putovanjima, predsednik je sate i dane proveo razgovarajući sa seljacima, radnicima, lokalnim preduzetnicima i penzionerima. Slušao je njihove realne, životne probleme, od nedostatka vode, loših lokalnih puteva, pa sve do problema sa zapošljavanjem ili funkcionisanjem lokalnih ambulanti.

Ono što fascinira građane na terenu jeste brzina realizacije. U političkoj praksi Srbije postojalo je pravilo da se obećanja daju u kampanji, a zaboravljaju odmah nakon izbora. Kod Vučića je mehanizam potpuno drugačiji. Kada u razgovoru s meštanima nekog sela predsednik kaže:

– Videćete mašine za dan ili dva“, to se i dogodi. Građani svedoče da već sledećeg jutra bageri, kamioni i putari izlaze na teren i započinju radove. Bilo da se radi o rekonstrukciji mosta, asfaltiranju seoskog puta ili obnovi škole, obećana reč na terenu se instantno pretvara u betonska i vidljiva dela. Ta direktna briga o ljudima i hitno rešavanje problema stvorili su neraskidivu sponu poverenja između predsednika i naroda.

Kada se govori o infrastrukturi, obećanja o izgradnji auto-puteva i brzih saobraćajnica nekada su delovala kao naučna fantastika za zemlju koja je decenijama tapkala u mestu. Vučić je obećao da će Srbija biti premrežena najmodernijim putevima, i to obećanje je ispunjeno u obimu koji prevazilazi sve što je izgrađeno u prethodnim poluvekovnim ciklusima.

Kroz Grdeličku i Sićevačku klisuru danas se prolazi bezbedno i brzo, završen je auto-put Miloš Veliki, a Moravski koridor napreduje brzinom koja spaja zapadnu i istočnu Srbiju. Brza pruga Beograd – Novi Sad, a uskoro i produžetak prema Subotici i državnoj granici, postali su simboli nove, moderne Srbije koja ne kasni za Evropom. Svaki kilometar novog asfalta svedočanstvo je o tome da se politički program ne meri lepim rečima, kojih kod mnogih ima u izobilju. Meri se, naime, izgrađenim objektima i olakšanim životom za milione građana.

Pored unutrašnje politike, princip čovek od reči najdrastičnije se i najteže brani na polju spoljne politike. U vremenima globalnih previranja, kada su pritisci velikih sila na male države nezapamćeni, Aleksandar Vučić je uspeo da očuva suverenu i nezavisnu poziciju Srbije. Ključna karakteristika njegove spoljne politike jeste doslednost, on je jedan od retkih lidera koji pred domaćom javnošću, pred predsednikom SAD, ruskim zvaničnicima ili liderima Evropske unije govori potpuno isto.

Još na početku globalne krize 2022, predsednik je jasno formulisao stav Srbije: „Nećemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji jer štitimo sopstvene vitalne ekonomske i političke interese, ali i poštujemo tradicionalna prijateljstva.“ Mnogi su tada prognozirali da će pod pritiskom Vašingtona i Brisela Srbija popustiti za nekoliko sedmica (setimo se samo one čuvene izjave Zdravka Ponoša). Prošle su godine, pritisci su se multiplikovali kroz ekonomske pretnje i političke ucene, ali Srbija sankcije nije uvela. Obećanje dato narodu je odbranjeno.

DOSLEDNOST

Iste takve čvrstina i doslednost pokazane su i po pitanju Kosova i Metohije. Predsednik je stotinu puta, na najvažnijim svetskim forumima i pred najmoćnijim državnicima sveta, ponovio da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine niti će pristati na njeno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Dok su se neki prethodni vlastodršci iza zatvorenih vrata dogovarali i pravili ustupke, a pred narodom glumili patriote, Vučić je odbranu srpskih nacionalnih interesa postavio kao crvenu liniju od koje nema odstupanja. Ta sposobnost da se u lice moćnima kaže istina i da se ostane pri svom stavu, bez obzira na cenu, učinila je Srbiju poštovanim partnerom na međunarodnoj sceni.

Na kraju, kada se podvuče crta ispod svih ostvarenih rezultata, jasno je da povlačenje s funkcije nakon povratka iz Njujorka nije izuzetak, već logičan nastavak politike u kojoj reč ima apsolutnu vrednost. Od ekonomskih reformi preko istorijske izgradnje infrastrukture, pa sve do beskompromisne odbrane državnih interesa na međunarodnom planu, Aleksandar Vučić je pokazao da se vlast ne meri dužinom boravka na funkciji, već dubinom tragova koje ostavljate iza sebe u korist svog naroda. Biti čovek od reči u današnjoj politici je retkost, ali za Srbiju je to postao standard koji garantuje stabilnost, napredak i ponosnu poziciju u modernom svetu.