Čovek može da plače zbog svojih grešaka, da oseća grižu savesti i da obećava sebi da će se promeniti, a da ipak ostane isti. U pravoslavnom shvatanju, suze same po sebi nisu dokaz pokajanja ako za njima ne dođe promena života. Na tu opasnost upozorava i jedna oštra pouka Svetog Kozme Etolskog.
– Teško onima koji plaču i ne prestaju da greše, jer plaču bez koristi! – govorio je Sveti Kozma Etolski.
Njegove reči ne potcenjuju suze niti iskreno žaljenje zbog učinjenog. Naprotiv, one podsećaju da pokajanje nije samo osećanje bola zbog greha, već i spremnost da se čovek od njega udalji. Suze mogu biti početak, ali ako se posle njih sve nastavi po starom, čovek ostaje zarobljen u istom krugu.
Pouka Svetog Kozme zato je kratka, ali zahtevna: nije dovoljno žaliti zbog onoga što činimo pogrešno, potrebno je pokušati da to više ne činimo.
U tome je i njena težina: pravo pokajanje ne meri se količinom suza, već promenom koja posle njih nastupi.
Čitanje Jevanđelja za utorak 12. sedmice po Duhovima
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 180 (5,15-21)
15. I On za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre, i vaskrse. 16. Zato mi od sada nikoga ne znamo po telu; a ako i poznasmo Hrista po telu, no sada ga više ne poznajemo. 17. Stoga, ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe, gle, sve novo postade. 18. A sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i koji nam dade službu pomirenja,
19. jer Bog beše u Hristu koji pomiri svet sa sobom, ne uračunavši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja. 20. Umesto Hrista, dakle, molimo, kao da Bog poziva kroz nas: „Molimo u ime Hristovo – pomirite se sa Bogom. 21. Jer Njega, koji nije znao greha, učini grehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu.”
Jevanđelje po Marku, začalo 3. (1,16-22)
16. A hodeći pokraj mora Galilejskog vide Simona i Andreja brata njegova gde bacaju mreže u more; jer behu ribari. 17. I reče im Isus: „Hajdete za mnom, i učiniću vas da postanete lovci ljudi.” 18. I odmah, ostavivši mreže svoje, pođoše za njim. 19. I otišavši malo odande, ugleda Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, i oni u lađi krpljahu mreže. 20. I odmah ih pozva; i oni ostavivši oca svoga Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za njim. 21. I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u sinagogu učaše. 22. I divljahu se nauci njegovoj; jer ih učaše kao onaj koji vlast ima a ne kao književnici.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
POGLEDAJTE JOŠ:
MERE DRŽAVE DAJU KONKRETNE REZULTATE! U prvih šest meseci rođeno 877 beba više u odnosu na lane!
OVO JE SPAS ZA VRELE DANE AKO POSTITE NA VODI: Osvežavajući sladoled po receptu svetogorskih monaha od svega nekoliko sastojaka
SRPKINJA SA TROJE DECE BEŽALA OD PAKLENOG POŽARA NA HALKIDIKIJU: „Gledaš crne oblake i shvatiš da NEMAŠ VIŠE VREMENA!“