SVETITELJKA KOJA ISCELJUJE DEPRESIJU: Brojna su svedočanstva vernika kojima je baš ona pomogla u najtežim trenucima

Iako Pravoslavna crkva nijednu svetiteljku zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, u mnogim krajevima Grčke i Kipra postoje brojna svedočanstva ljudi koji svedoče da su posle usrdnih molitava Svetoj Kirijakiji osetili duhovnu snagu, duševno olakšanje, pa čak i isceljenje od različitih životnih iskušenja.

Ipak, pravoslavno predanje uvek naglašava da svako isceljenje dolazi blagodaću Božjom, a ne nekom samostalnom silom svetitelja.

Prema rečima duhovnika koji su govorili za portal vimaorthodoxias.gr, Sveta Kirijakija za mnoge ljude koji prolaze kroz teške životne trenutke predstavlja oslonac i primer istrajnosti, naročito kada se suočavaju sa velikim duševnim bolom, teskobom ili osećanjem beznađa. Oni ističu da Crkva savetuje ljudima koji se bore sa depresijom ili drugim teškoćama povezanima sa mentalnim zdravljem da molitvu i duhovni život povežu sa odgovarajućom medicinskom i psihološkom pomoći.

Svedočanstvo „Marije“

„Marija“, četrdesetsedmogodišnja žena iz Tesalije (ime je promenjeno radi zaštite njene privatnosti), svedoči  da je dugo prolazila kroz period duboke tuge i da nije imala snage da nastavi svakodnevni život.

– Svake večeri sam se molila Svetoj Kirijakiji. Nije se dogodilo neko veliko i iznenadno čudo. Postepeno sam osetila da se mir vraća u moju dušu, a istovremeno sam nastavila terapiju koju mi je lekar prepisao. Za mene je to bila velika blagodat – kaže ona.

Priča o „Jorgosu“

„Jorgos“, penzionisani prosvetni radnik iz Makedonije, svedoči da je posle teškog porodičnog gubitka izgubio svaku volju za životom.

– Posetio sam jednu kapelu posvećenu Svetoj Kirijakiji, ispovedio se i počeo svakodnevno da se molim. Ne kažem da se dogodilo čudo u onom smislu u kojem ga mnogi ljudi zamišljaju. Ipak, u meni se ponovo rodila nada. Za mene je to bio najveći dar.

Svedočanstva o telesnim iskušenjima

U crkvenom predanju postoje i brojna svedočanstva vernika koji navode da su kroz molitveno zastupništvo Svete Kirijakije pronašli snagu tokom bolesti ili doživeli poboljšanje svog zdravstvenog stanja.

„Jelena“ iz Epira svedoči da je posle teške hirurške intervencije uz sebe imala ikonu Svete Kirijakije.

– Lekari su učinili sve što je bilo u njihovoj moći. Ali ja sam osećala da mi Sveta daje snagu da izdržim. Nikada neću zaboraviti snagu koju sam tada dobila.

Slično svedočanstvo daje i „Nikolaos“ sa Krita, koji kaže da se mesecima molio za oporavak od problema sa pokretljivošću.

– To ne mogu naučno da dokažem. Ali znam da sam kroz veru pronašao snagu, nastavio sam sa fizikalnom terapijom i danas hodam mnogo bolje.

Stav Crkve

Teolozi koji su razgovarali sa novinarima portala vimaorthodoxias.gr naglašavaju da Pravoslavna crkva sa posebnom pažnjom pristupa svakom svedočanstvu o čudima.

Lična iskustva vernika predstavljaju svedočanstva vere, ali sama po sebi ne predstavljaju zvanično priznanje Crkve da se dogodilo čudo. Svaki slučaj razmatra se sa duhovnim rasuđivanjem, a Crkva nikada ne savetuje ljude da prekidaju medicinsko lečenje.

Kada je reč o depresiji, duhovnici posebno naglašavaju da je to ozbiljno stanje koje zahteva pomoć stručnjaka. Istovremeno, uz medicinsku podršku, važni su i molitva, ispovest, učešće u svetotajinskom životu Crkve i duhovna borba čoveka.

Sveta Kirijakija kao primer vernosti Hristu

Sveta Kirijakija je sa velikom hrabrošću postradala za veru u Hrista. Ostala je nepokolebiva uprkos strašnim mučenjima koja je pretrpela. Njen život vekovima ostaje primer hrabrosti, nade i potpunog poverenja u Boga.

Zato joj se mnogi vernici obraćaju u teškim životnim trenucima i mole je da se svojim molitvenim zastupništvom zauzme za njih, kako bi im Gospod podario snagu, trpljenje i mir u duši.

Kako ističu sagovornici, najveće „čudo“ koje čovek često doživi jeste preobražaj njegovog srca: prelazak iz očajanja u nadu, iz straha u poverenje i iz usamljenosti u uverenje da Bog nikada ne ostavlja onoga ko Mu se sa verom obraća.

Sveta Kirijakija i danas ostaje svetli duhovni oslonac brojnim poklonicima koji sa dubokim osećanjem svedoče o ukrepljenju i utehi koju su primili, pripisujući svako dobro blagodati Božjoj, po molitvenom zastupništvu Svete velikomučenice.

U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.

Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.

Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj – da nas bace u očaj.

Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.