SUTRA JE POBUSANI PONEDELJAK U NARODU POZNATIJI KAO VASKRS ZA MRTVE! Evo šta treba izneti na grobove upokojenih!

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i on ove godine pada 20. aprila.

Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika.

Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji.

Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.

Pobusani ponedeljak predstavlja jedinstven spoj vaskršnje radosti i dubokog poštovanja prema onima koji više nisu sa nama.

Na grobove bi trebalo izneti crkvena jaja.

Crvena boja jaja za Pobusani ponedeljak ima duboku simboliku – ona predstavlja Hristovu krv, žrtvu i vaskrsenje, ali i neprolaznu ljubav i večnost.

U pojedinim krajevima Srbije zadržao se običaj farbanja jaja isključivo prirodnim bojama, poput one dobijene kuvanjem u ljusci crnog luka, verujući da je to „čista“ i „smirena“ boja, dostojna sećanja na preminule. 

Osnovni značaj Pobusanog ponedeljka je da se pokaže da smrti nema. 

U nekim krajevima i na Pobusani ponedeljak kuvaju se i farbaju jaja, posebno za ovu namenu. Međutim, Crkva preporučuje da na groblja nosimo vaskršnja jaja iz kuće. Da ostavimo jedno ili više jaja za pokojnike i da tim simbolom života na neki način svedočimo i večni život.

Više o običajima na Pobusani ponedeljak pročitajte na sledećem linku. 

Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.

Priprema pokojnika za sahranu ne shvata samo kao tehnički čin, već kao sveti trenutak u kome porodica i Crkva iskazuju ljubav, poštovanje i veru u vaskrsenje.

Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.

U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.