Čovek često traži način da izbegne teškoće, ukloni prepreke i pronađe put kojim će život biti lakši. Kada naiđu nepravda, bolest, iskušenja ili unutrašnje borbe, prvo pitanje koje se rađa u srcu jeste: zašto baš ja moram kroz ovo da prolazim? Ipak, pravoslavno predanje podseća da svaka nevolja ne mora biti samo teret, već može postati put duhovnog sazrevanja. Odgovor na tajnu ličnog stradanja i smisao krsta koji svako nosi ponudio je Sveti Ignjatije Brjančaninov kroz jednu od svojih dubokih pouka o Hristovom pozivu čoveku.
Govoreći o rečima Gospoda Isusa Hrista: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide“, Sveti Ignjatije objašnjava da krst nije isti za svakoga čoveka. Svako nosi svoje slabosti, svoje borbe, svoja iskušenja i svoj put kojim se približava Bogu.
– Gospod je rekao svojim učenicima: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide. Šta znači krst svoj? Zašto se taj krst svoj, to jest zasebni krst svakog čoveka, ujedno naziva i krstom Hristovim? Krst svoj: to su nevolje i stradanja zemaljskog života, kod svakog čoveka svoja. Krst svoj: to su post, bdenje i drugi blagočestivi podvizi kojima se telo smiruje i pokorava duhu. Ti podvizi moraju biti saobrazni snagama svakog čoveka i kod svakoga su svoji. Krst svoj: to su grešne slabosti ili strasti, kod svakog čoveka svoje! Sa jednima se rađamo, drugima se zarazimo na putu zemaljskog života. Krst Hristov je učenje Hristovo“, govorio je Sveti Ignjatije Brjančaninov.
Njegove reči podsećaju da krst koji čovek nosi nije znak napuštenosti od Boga, već poziv na promenu, strpljenje i unutrašnju borbu. Hristov krst nije samo simbol stradanja, već put kojim se kroz veru, pokajanje i ljubav dolazi do duhovnog preobražaja.
Učenje Svetog Ignjatija Brjančaninova ostavlja čoveku važno pitanje: da li svoj krst posmatra samo kao teret ili ga prepoznaje kao priliku da se približi Hristu? Jer upravo prihvatanjem sopstvenog krsta počinje istinski hod za Gospodom.
Čitanje Jevanđelja za nedelju 3. sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 88 (5,1-10)
1. Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, 2. kroz kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. 3. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje, 4. a trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; 5. A nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama. 6. Jer Hristos, još dok besmo nemoćni, umre u određeno vreme za bezbožnike.
7. Jer jedva će ko umreti za pravednika; a za dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok besmo grešnici, Hristos umre za nas. 9. Mnogo ćemo, dakle, pre biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom.10. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se pre, već pomireni, spasti životom njegovim.
Jevanđelje po Mateju, začalo 18 (6,20-33)
20. nego sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu.21. Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše. 22. Svetiljka telu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. 23. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolika je tek tama! 24. Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu.
25. Zato vam kažem: „Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni telom svojim, u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane, i telo od odela? 26. Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih? 27. A ko od vas brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan?
28. I za odelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. 29. Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih. 30. Pa kada travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva; a kamoli vas, maloverni?”31. Ne brinite se, dakle, govoreći: „Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?” 32. Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. 33. Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
POGLEDAJTE JOŠ:
IPAK STIGLA NA FINALE „ZVEZDA GRANDA“: Snežana Đurišić pravo sa nastupa progovorila o Suzani Jovanović: Saša bi joj rekao…
VAŽNE VESTI O NOVOJ SEZONI „ZVEZDA GRANDA“! Evo ko će se naći u žiriju – sve saopšteno u finalu!
UZBUDLJIVO U TORONTU! Nemci prete – Fofana na visini zadatka!