Pitanje vernika Dejana otvara temu koja dugo postoji u srcima mnogih ljudi koji su svoj život delili ili dele sa životinjama. Svako ko je nekada brinuo o psu, mački, ptici ili nekom drugom Božijem stvorenju zna koliko snažna može biti ta povezanost. Zato se mnogi pitaju: ako su nam životinje tokom zemaljskog života donosile radost, utehu i ljubav, šta se sa njima događa nakon smrti? Da li ćemo ih ponovo videti u Carstvu Božijem i da li ćemo ih prepoznati, kao što ćemo prepoznati svoje bližnje?
– Bogatstvo slave Božije toliko je prisutno u svim Njegovim stvorenjima da čovek celog života ne može da se nagleda i načudi. Zaista, svuda se vidi lepota Onoga koji je sve sazdao. Šta biva sa njihovim dušama kada završe svoj zemaljski život? Hoćemo li i njih videti u Carstvu Božijem i prepoznati ih, i obradovati im se, isto onako kao što ćemo prepoznati i svoje bližnje? Hoćemo li ponovo razgovarati sa pticama, milovati vernog psa čuvara i uživati u krotosti i lepoti domaćih životinja – pitao je ovaj vernik.
Na ovo pitanje, koje nije samo Dejanova dilema već i nedoumica mnogih ljubitelja životinja, odgovorio je sveštenik Ljuba Milošević. On je ukazao da se ova tema ne može posmatrati odvojeno od mnogo veće tajne Božijeg plana za čoveka i celokupnu tvorevinu.
Veća briga od pitanja životinja jeste čovek koji se udaljio od Boga
– Eto, kod mene se javlja druga briga: a šta će da bude sa mnogim ljudima koji su stvoreni po Njegovoj slici i prilici, po obrazu i podobiju, a izabrali su da ovaj život žive van Boga? Mislim da je ovo veća briga od životinja i kućnih ljubimaca – rekao je otac Ljuba, prenosi portal Svetosavlje.org.
Sveštenik je podsetio da Sveto pismo ne daje detaljan odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa životinjama posle njihove smrti, ali govori o velikoj obnovi svega stvorenog.
– Gospod je sve ovo stvorio oko nas samo sa jednim razlogom, da se služi čoveku. Svo biblijsko Otkrovenje nam nigde ne govori šta će biti sa životinjama i ostalom živom prirodom, osim jednog: da će biti Novo nebo i Nova zemlja i da će vaskrsnuti čovek koji nije utvara, jer je zato vaskrsli Gospod rekao: ‘Da duh kosti i telo nema’, a ipak je prošao kroz zatvorena vrata. Dakle, takva vrsta tela nas čeka – objasnio je otac Ljuba.
Prema njegovim rečima, čovekovo pitanje o životinjama vodi i ka dubljem razmišljanju o posledicama greha, koji nije promenio samo čoveka već je narušio i odnos između čoveka i ostatka tvorevine.
Celokupna tvorevina čeka oslobođenje od posledica greha
Pravoslavno učenje govori da pad čoveka nije ostavio posledice samo na ljudski rod. Cela tvorevina nosi trag tog narušavanja, zbog čega apostol Pavle govori da „sva tvar uzdiše i čezne za izbavljenjem sinova ljudskih“.
– Grehom se deo tvari postavio kao neprijatelj čoveku i sigurno je da greh neće da vaskrsne, odnosno lavovi koji proždiru ljude ili grehom preobražene zmije i ostale neprijateljske životinje. Takvih neće biti u Raju, u tom Novom vaskrslom Kosmosu, nego sve ono blagorodno i blagosloveno – rekao je otac Ljuba.
On je naglasio da nije lako napraviti teološku razliku između životinja koje su čoveku bliske i onih koje u prirodi predstavljaju opasnost, jer sve one pripadaju Božijoj tvorevini. Međutim, budući svet neće biti samo nastavak sadašnjeg života, već potpuno preobraženje svega što je bilo ranjeno grehom.
– Našim opštim vaskrsenjem ima da se izmiri čovek i ostala tvorevina, a u kojoj formi će ona i dalje služiti čoveku, po mitropolitu Antoniju (Hrapovickom), ostaje velika tajna – kazao je.
Ljubav prema životinjama podseća čoveka na lepotu Božijeg stvaranja
Mnogi ljudi koji su voleli životinje nisu ih doživljavali samo kao deo svakodnevice, već kao dar kroz koji su osetili dobrotu i nežnost Božijeg stvaranja. Njihova vernost, privrženost i bezazlenost često su čoveka učili zahvalnosti i ljubavi.
Otac Ljuba podseća da radost budućeg života neće biti ograničena samo na ono što čovek danas može da zamisli.
– Radost nam ne daju samo životinje, nego i jezera i mora, planine i doline, cveće i rastinje, sva tvorevina Božija. A tek kakva će da bude kada se iz sveta odstrani greh? Biće neopisiva – zaključio je otac Ljuba.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA 21. JUN: Jarčevi – oprezno s novcem, Lavovi – mogućnost raskida!
VOJVODA I UPRAVNIK GRADA KOJI JE ZBOG VERE UŠAO U SUKOB SA CAREM: Danas je Sveti velikomučenik Teodor Stratilat!
DAN KADA SMO UKROTILI NEMAN! Najveći građevinski poduhvat posleratne Evrope dogodio se u Srbiji – ZAUZDALI SMO PRIRODU, ALI CENA JE BILA PREVISOKA!