ŠTA KADA ČOVEK VIŠE NE ZNA KAKO DA SE NOSI SA SVOJOM MUKOM: Starac Siluan objasnio šta ne smemo da izgubimo kad smo u nevolji

Čovek može dugo da nosi tugu, a da se ništa u njemu ne promeni. Nevolja tada ne postaje samo teret nego i pitanje na koje ne pronalazi odgovor: zašto se ovo događa baš meni i kada će konačno prestati? Starac Siluan Atonski u jednoj svojoj pouci ukazuje na drugačiji put. On ne govori o bekstvu od patnje, već o smirenju koje može promeniti način na koji čovek kroz nju prolazi.

„Gospod šalje tuge da bi ljudi prepoznali svoju slabost i smirili se, i za svoje smirenje primaju Svetog Duha. I sa Svetim Duhom sve je dobro, sve je radosno, sve je lepo. Neki mnogo pate, ali se ne smiruju, i zato uzalud pate. Ali onaj ko se smiri, biće zadovoljan bilo kakvom sudbinom, jer je Gospod njihovo bogatstvo i radost, i svi ljudi će se diviti lepoti njihove duše.

Kažeš: Mnogo me muči tuga. Ali reći ću ti, ili bolje rečeno, sam Gospod kaže: smiri se, i videćeš da će se tvoje nevolje pretvoriti u mir, tako da ćeš se i sam zadiviti i reći: zašto sam toliko patio i tugovao ranije? Tako Gospod daje mir svakoj smirenoj duši“, govorio je starac Siluan Atonski.

U ovoj pouci nema obećanja da će nevolje nestati preko noći. Starac Siluan govori o nečemu dubljem: kada se čovek promeni pred Bogom, ista nevolja više nema istu vlast nad njegovim srcem. Ono što je bilo izvor nemira može postati mesto susreta sa Bogom. A tada se ne menja samo okolnost, već i čovek koji kroz nju prolazi.

Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.

Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.

Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.

Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.