ŠTA JE PRAVILNO, A ŠTA POGREŠNO ČINITI NA GROBLJU: Ovo su najčešće greške koje pravimo kada se sećamo upokojenih

Poseta groblju u narodnoj praksi povezana je sa brojnim običajima i obredima koji nisu deo pravoslavnog predanja. Neki od njih potiču iz narodnih verovanja, dok drugi nemaju uporište u crkvenom predanju. S obzirom da uskoro slede Miholjske zadušnice, koje Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. novembra, podsetimo se kako vernik treba da se ponaša na groblju i koje običaje je bolje izbegavati.

1. Kada treba posećivati grobove upokojenih?

Sveštenici često ističu da Crkva nije odredila da se groblje može posećivati samo određenim danima, ali postoje dani kada se upokojeni posebno pominju u molitvama. Ipak, postoje važni trenuci u životu porodice kada je prikladno posetiti grob upokojenog:

• na dan sahrane;

• trećeg, devetog i četrdesetog dana posle smrti, kada se posebno vrši pomen upokojenog;

• na godišnjicu smrti.

U Crkvi postoje i posebni dani namenjeni naročitom pomenu upokojenih.

2. Koji su dani posebno posvećeni pomenu upokojenih?

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje posebni dani kada se naročito molimo za upokojene i posećujemo njihove grobove. To su:

• Zimske zadušnice: subota pred Mesne poklade, uoči početka Velikog posta;

• Letnje zadušnice: subota pred praznik Pedesetnice, odnosno Svete Trojice;

• Miholjske zadušnice: subota pred praznik Svetog arhangela Mihaila;

• Mitrovske zadušnice: subota pred praznik Svetog velikomučenika Dimitrija.

3. Ipak, postoje li dani kada se ne preporučuje odlazak na groblje?

Da. To su Strasna sedmica, odnosno poslednja sedmica Velikog posta, i Svetla sedmica, sedmica posle Vaskrsa.

Tokom Strasne sedmice pažnja vernika usmerena je na Hristova stradanja i Njegovo raspeće, dok je Svetla sedmica ispunjena radošću zbog Hristovog Vaskrsenja. U tom periodu redovni pomeni upokojenih ne vrše se, osim u slučajevima koje predviđa bogoslužbeni poredak, poput četrdesetodnevnog pomena.

Sa pomenom upokojenih ponovo se počinje na Pobusani ponedeljak, prvog ponedeljka posle Tomine nedelje. Tada vernici posećuju grobove svojih upokojenih srodnika i na njima služe pomen, moleći se za pokoj njihovih duša.

4. Da li decu treba voditi na groblje?

Da, deca mogu da idu na groblje. Poseta groblju zajedno sa odraslima može pomoći deci da razviju poštovanje prema precima i steknu pravilno razumevanje smrti. Sa decom nije potrebno dugo ostajati na groblju, naročito ako je boravak za njih naporan. Kraća poseta, posebno po lepom vremenu, može biti sasvim primerena.

5. Da li žene tokom menstruacije mogu da posećuju grobove?

Sama poseta groblju tokom menstruacije nije razlog da žena izbegava odlazak na grob svojih upokojenih.

6. A šta je sa trudnicama i dojiljama?

Ni trudnoća ni dojenje sami po sebi nisu razlog da žena ne ode na groblje. U ovom slučaju najvažnije je uzeti u obzir zdravstveno i psihičko stanje žene. Odlazak na groblje može biti praćen snažnim emocijama, pa, ukoliko postoji i najmanja opasnost da bi to izazvalo stres kod trudnice ili majke koja doji, posetu groblju trebalo bi odložiti.

Za upokojene se uvek može pomoliti u hramu ili kod kuće.

7. Ako možemo da se molimo kod kuće, zašto uopšte odlaziti na groblje?

Poseta grobu pruža priliku da se u molitvi setimo upokojenog i izrazimo ljubav i poštovanje prema njemu. Kada dođemo na groblje, uredimo grob i prisetimo se vremena koje smo proveli sa upokojenim, lakše se usmeravamo na molitvu za njegovu dušu.

Budući da su molitva i milostinja među najvrednijim što možemo učiniti za svoje upokojene srodnike, prilikom posete groblju dobro je pozvati sveštenika da služi parastos, a kada to nije moguće, mirjanin može pročitati litiju po činu za mirjane. Ovaj kratki čin obično se nalazi u molitvenicima.

8. Zašto su upokojenima potrebne naše molitve?

Posle smrti čovekov zemaljski život prestaje, ali život duše ne prestaje. Duša ulazi u stanje koje prethodi konačnom sudu, dok će konačna odluka o čovekovoj večnoj sudbini biti doneta na Strašnom sudu, prilikom Drugog dolaska Hristovog.

Zato Crkva i posle smrti prinosi molitve za upokojene, moleći Boga za pokoj njihovih duša i Njegovu milost.

Upokojeni više nije u mogućnosti da svojim delima promeni ono što je učinio u zemaljskom životu, ali Crkva se za njega moli i posle smrti, moleći Boga za oproštaj njegovih grehova i pokoj njegove duše. Molitve Crkve, kao i dobra dela učinjena u spomen na upokojenog, imaju svoje mesto u molitvenom sećanju na njega i poveravanju njegove duše Božijoj milosti.

Molitvom ostajemo sjedinjeni u ljubavi prema onima koji su se upokojili i poveravamo ih Božijoj milosti.

9. A šta je sa običajem da se u spomen na upokojenog popije i ostavi mu hrana?

Konzumiranje alkohola na grobu, kao i ostavljanje hrane i pića upokojenom, nisu deo pravoslavnog predanja. Pomen upokojenih ne izražava se hranom i pićem ostavljenim na grobu, već molitvom, milostinjom i dobrim delima učinjenim u njihov spomen.

Ako želite da u spomen na upokojenog prinesete hranu, možete je ostaviti na kanonu u hramu ili je dati nekome kome je potrebna, uz molbu da se pomoli za njegovu dušu. Kada u ime upokojenog dajemo milostinju, time takođe činimo dobro delo u njegov spomen i molimo se za njegovu dušu.

10. Da li se na broblje nosi paran ili neparan broj cvetova?

Grobna mesta mogu se urediti travom i cvećem. Broj cvetova nema posebno značenje. Crkva ne propisuje da na grob mora da se donese određen broj cvetova.

BONUS VIDEO

Na Mitrovdanske zadušnice vernici se sabiraju u molitvi za svoje upokojene, a paroh budvanski otac Slobodan Lukić podseća da pravu vrednost ovog dana ne čine običaji ni sujeverje, već molitva, liturgija i sećanje.

U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.

Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.

Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.