Verski lideri različitih tradicija okupili su se krajem avgusta u Vašingtonu sa zajedničkim ciljem: da ukažu na opasnost od napada na bogomolje i vernike, zaštite verske slobode i ojačaju saradnju u bezbednosti verskih zajednica.
Sastanak je održan u Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, a organizovan je u saradnji sa Fondacijom „Apel savesti“ i Harmitom Dilonom, pomoćnim državnim tužiocem za građanska prava. Učesnici su razgovarali o sve izraženijoj potrebi da se verske zajednice i državne institucije zajednički suprotstave mržnji, pretnjama i nasilju.
Cilj skupa bio je da se dodatno povežu vlada, verske institucije i zajednice kako bi bogomolje bile bolje zaštićene i kako bi svim građanima bilo omogućeno da svoju veru ispovedaju slobodno, bez straha, nasilja i zastrašivanja.
Karen Šnajer Dresbah, izvršna potpredsednica Fondacije „Apel savesti“, upozorila je da se napadi na bogomolje i vernike ne smeju prihvatiti kao nešto uobičajeno.
– Normalizacija gnusnih napada na bogomolje i vernike širom Sjedinjenih Država ne samo da mora biti hitno zaustavljena, već se mora sprečiti da ne dođe do gubitka još jednog života – rekla je ona.
Za Karen Šnajer Dresbah ovo pitanje ima i ličnu dimenziju. Kako je navela, njena porodica nosi iskustvo Holokausta, dok je njen otac preživeo požar u kojem je njegova sinagoga u Beču izgorela do temelja. Dodala je i da je sinagoga u Njujorku kojoj pripada dva puta tokom prethodne godine bila meta neprijateljskih protesta.
Ona je pohvalila Harmita Dilona i Ministarstvo pravde zbog zalaganja za zaštitu verskih sloboda i procesuiranje onih koji napadaju i skrnave bogomolje.
– Radeći zajedno, možemo pomoći da se osigura da vernici mogu bezbedno i slobodno da se mole i obavljaju bogosluženja – poručila je.
Predstavnici više verskih tradicija za istim stolom
Sastanku su prisustvovali predstavnici različitih verskih zajednica, među kojima su bili katolički i drugi hrišćanski lideri, jevrejski, muslimanski, sikhski i hinduistički predstavnici, kao i predstavnici Fondacije „Apel savesti“ i Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država.
Harmit Dilon poručila je da vera nijednog građanina ne sme biti razlog zbog kojeg će se osećati ugroženo.
– Nijedan Amerikanac nikada ne bi trebalo da se plaši nasilja samo zato što praktikuje svoju veru – rekla je pomoćni državni tužilac za građanska prava.
Ona je istakla da Odeljenje za građanska prava Ministarstva pravde ima nultu toleranciju prema napadima na bogomolje i da će nastaviti da istražuje i procesuira one koji napadaju Amerikance zbog njihove vere.
– Zaštita verskih sloboda je fundamentalna američka vrednost i ovo Ministarstvo će nastaviti da se bori za njenu odbranu – rekla je Dilon.
Osnivač i predsednik Fondacije „Apel savesti“ rabin Artur Šnajer ukazao je na posledice koje napad na jednu bogomolju ostavlja na čitavu versku zajednicu.
– Napad na bogomolju pogađa srž svake verske zajednice – rekao je on.
Učesnici su tokom sastanka govorili o pretnjama sa kojima se suočavaju njihove zajednice, ali i o odgovornosti verskih lidera da zajedno reaguju kada je napadnuta bilo koja verska zajednica. Razmatrani su i konkretni koraci koje verske institucije i vlada mogu preduzeti radi bolje zaštite bogomolja i suzbijanja verske mržnje.
Podržana je politika nulte tolerancije Ministarstva pravde prema kršenju verskih sloboda, kao i aktivno procesuiranje osoba koje napadaju ili skrnave bogomolje.
„Kada je jedna verska zajednica napadnuta, svi smo ranjeni“
Na skupu je učestvovao i vladika Elpidofor, arhiepiskop Grčke pravoslavne arhiepiskopije Amerike, koji je poručio da različite verske zajednice moraju ostati povezane u suočavanju sa nasiljem i mržnjom.
– Upravo u tom duhu obostrane brige okupljamo se danas, ujedinjeni ne strahom, već ljubavlju, ljubavlju prema našim vernicima i prema našim bližnjima – rekao je arhiepiskop Elpidofor.
On je dodao da je zaštita bogomolja i očuvanje slobode veroispovesti zajednički zadatak i da je potrebno ostati odlučan pred strahom, mržnjom i nasiljem.
Sličnu poruku uputio je i episkop Mesrop Parsamjan, primas Istočne eparhije Jermenske crkve Amerike.
– Kada je jedna verska zajednica napadnuta, svi smo ranjeni – rekao je on.
Prema njegovim rečima, verske zajednice moraju zajedno da štite svaku bogomolju i pravo svakog čoveka da svoju veru ispoveda bezbedno i u miru.
– Napad na vašu slobodu je napad na našu slobodu – poručio je episkop Mesrop Parsamjan.
Program je obuhvatio obraćanja predstavnika Ministarstva pravde i Fondacije „Apel savesti“, panel-diskusiju verskih lidera, molitvu i čitanje zajedničkog javnog saopštenja.
Saopštenje je pročitao episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Srpske pravoslavne crkve Irinej. Tom prilikom istakao je da simbolika ovog okupljanja, u okviru obeležavanja 250 godina od američke nezavisnosti, odnosno slobode, ukazuje na duboku povezanost vere i slobode.
Prema njegovim rečima, vera može opstati bez slobode, ali sloboda ne može opstati bez vere.
U zajedničkom saopštenju verski lideri pozvali su na jačanje zakonodavstva kojim bi se dodatno zaštitili verski objekti. Zatražili su i formiranje stalnog tela verskih lidera koje bi pratilo pretnje i sarađivalo sa Ministarstvom pravde kako bi se osiguralo da vernici mogu bezbedno da obavljaju verske obrede.
Lideri su još jednom potvrdili da su zaštita verskih sloboda i slobodno ispoljavanje vere osnovna prava zagarantovana Prvim amandmanom Ustava Sjedinjenih Država.
Sastanak održan nakon više napada na verske objekte
Okupljanje je održano u trenutku pojačane zabrinutosti zbog napada na crkve, sinagoge, džamije, hramove i druge verske objekte širom Sjedinjenih Država. Datum sastanka imao je i dodatnu simboliku. Održan je 27. avgusta, na prvu godišnjicu napada u katoličkoj crkvi Blagoveštenja, u kojem je dvoje dece izgubilo život, dok je 21 osoba povređena. Skup je usledio i pet dana nakon međunarodne komemoracije Ujedinjenih nacija posvećene sećanju na žrtve verskih napada.
Fondacija „Apel savesti“ već duže vreme osuđuje nasilje, pretnje i zastrašivanje usmerene protiv vernika i zalaže se za snažniju saradnju u zaštiti verskih zajednica. Fondacija više od šest decenija radi na unapređenju verskih sloboda, ljudskih prava, mirnog suživota i međureligijske saradnje. Od osnivanja se zalaže i za zaštitu bogomolja, kao i za zajednički odgovor verskih lidera na mržnju i nasilje usmerene prema bilo kojoj verskoj zajednici.
Fondacija „Apel savesti“ osnovana 1965. godine
Fondaciju „Apel savesti“ osnovao je 1965. godine rabin Artur Šnajer. Organizacija deluje širom sveta u oblastima verskih sloboda, ljudskih prava i zaštite bogomolja. Fondacija okuplja poslovne i verske lidere i zalaže se za međusobno razumevanje i saradnju među pripadnicima različitih vera, suprotstavljajući se predrasudama, mržnji i podelama.
Njena poruka zasniva se na ideji da se ranjeni svet može izlečiti samo zajedničkim delovanjem i nastojanjem da se izgrade miran suživot i „poštovanje drugog“.
BONUS VIDEO
Posle višegodišnjeg duhovnog traganja, životni put oca Kedmona dobio je novo poglavlje kada je tokom arhijerejske liturgije rukopoložen za sveštenika.
Otac Džon Brek, profesor i pisac, govorio je o svom traganju za smislom vere, susretu sa pravoslavnim predanjem i gubitku osećaja za molitvu, tišinu i Božiju tajnu u savremenom svetu.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
POGLEDAJTE JOŠ:
Najlepša PUSLICA TORTA na starinski način: Hrskava kora i bogat fil prosto se tope u ustima
Neće ga više ni Zvezda, ni Partizan, a ni Barselona: Mirotić i dalje bez kluba pred početak nove sezone Evrolige
ZLF udario na svoju zemlju i narod: Nazvali Ratka Mladića zločincem, u sve uključili i nadstrešnicu