Srpska pravoslavna crkva 1. jula proslavlja Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula. Leontije je bio rimski vojvoda iz Tripolisa u Fenikiji, čiji život svedoči o prelasku iz vojničke službe u put svedočenja vere, uz stradanje koje je, prema predanju, okončano mučeničkom smrću. Bio je vojvoda u vreme cara Vespazijana, rodom iz Helade. Savremenici ga opisuju kao snažnog, visokog i hrabrog čoveka, naviknutog na vojnu disciplinu i borbu. Zbog njegovog hrišćanskog ispovedanja, namesnik Adrijan poslao je odred vojnika sa zadatkom da ga uhapse i dovedu.
Na tom putu dogodio se neočekivan preokret. Starešina odreda Ipatije razboleo se od teške groznice, pa je vojska bila prinuđena da uspori. Tokom noći, prema predanju, Ipatiju se javio anđeo i poručio mu da, ako želi ozdravljenje, sa svojim vojnicima tri puta uzvikne: „Bože Leontijev, pomozi mi!“
Ipatije je to preneo vojnicima i svi su učinili kako im je rečeno. Nakon tog priziva, Ipatije je odmah ozdravio. Događaj ih je duboko potresao, a posebno vojnika Teodula, koji je u svemu video nešto više od običnog sleda okolnosti.
Pod utiskom onoga što su doživeli, Ipatije i Teodul odlaze da pronađu Leontija. On ih prima otvoreno i srdačno, bez neprijateljstva, i sa njima razgovara o veri u Hrista. Njegove reči ih dotiču do te mere da obojica donose odluku da prime hrišćanstvo. Prema predanju, tada ih je Leontije krstio rečima: „U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha“.
Kada je Adrijan saznao da su Ipatije i Teodul postali hrišćani, naredio je njihovo pogubljenje. Njihova smrt postaje uvod u novo stradanje – ovog puta samog Leontija. Bio je uhapšen i izložen teškim mukama, ali nije odustajao od vere. I pored rana i iscrpljenosti, ostao je postojan i smiren u molitvi.
Predanje dalje govori da mu se tokom stradanja javio anđeo Gospodnji, koji ga je ohrabrio i utešio. Na kraju, iscrpljen od mučenja, Leontije je preminuo, predavši svoj duh Bogu 73. godine.
Prema zapisu koji se pripisuje kir Notariju, svedoku događaja, njegovo stradanje je pažljivo zabeleženo na olovnim pločama, koje su potom položene u njegov grob.
U crkvenom predanju, Sveti mučenik Leontije ostaje upamćen kao čovek koji je veru sačuvao do kraja, ne povukavši se pred silom ni strahom, već ostajući dosledan onome što je prihvatio kao istinu.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
POGLEDAJTE JOŠ:
UPUĆENI BRISELSKI POLITIKO OBJAVIO PROVERENU INFORMACIJU! ŠOK za blokadere: EU sprema planove da nagradi Srbiju!
„MAMA TE NAUČILA DA OTIMAŠ TUĐE MUŽEVE I OCA DETETU“ Drvlje i kamenje po Amidžićevoj ženi, a ni ona ne ostaje dužna
RODITELJI NISU ŽELELI VENCE NA GROBU MALE PETRE, VEĆ POMOĆ ZA ŠKOLU U KOJU JE IŠLA: Dirljiva odluka porodice Mitić pretvorila tugu u sećanje koje ostaje