OVO JE REŠENJE ZA NAJSLOŽENIJE PROBLEME: Starac Pajsije o duhovnom leku koji donosi božanske plodove

Nekada se čini da se određeni problemi ne pomeraju ni za milimetar, bez obzira na trud, razgovore ili vreme koje prolazi. Reči postaju teške, odnosi zategnuti, a čovek ima osećaj da stoji pred zidom koji ne popušta. Upravo u takvim trenucima, kada ljudsko strpljenje počinje da se lomi, pravoslavno predanje podseća na jednu jednostavnu, ali zahtevnu pouku starca Pajsija Svetogorca.

Starac Pajsije Svetogorac je govorio:

– Trpljenje je najmoćniji lek koji leči teške i dugotrajne probleme. Većina problema prolazi samo kroz trpljenje. Veliko strpljenje rešava najsloženije probleme i donosi božanske plodove: tamo gde ne vidite rešenje, Bog pruža najbolje rešenje.

Ova rečenica ne nudi brzo olakšanje, niti obećava trenutni izlaz iz teškoća. Naprotiv, ona pomera fokus sa brzog rešenja na unutrašnju promenu čoveka. U tom pomeranju, prema učenju starca Pajsija, krije se i najdublji preokret: ono što se spolja ne menja odmah, iznutra počinje da sazreva.

U duhu pravoslavne askeze, trpljenje nije pasivno čekanje, već aktivno poverenje, stav u kojem čovek ne odustaje od dobra, iako ne vidi trenutni rezultat. Upravo zato se ova pouka ne svodi na savet, već na način života koji proverava koliko je čovek spreman da izdrži bez gubitka nade.

Čitanje Jevanđelja za utorak 6. sedmice po Vaskrsu

Dela svetih apostola, začalo 40 (17,19-28)

19. Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreći: „Možemo li znati kakva je ta nova nauka koju ti kazuješ?  20. Jer nešto novo mećeš u naše uši; hoćemo, dakle, da znamo šta bi to moglo biti.“  21. A svi Atinjani i doseljeni stranci ni za šta se drugo nisu zanimali, nego da štogod novo govore ili slušaju.  22. A Pavle stavši na sred Areopaga reče: „Ljudi Atinjani, po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni.  23. Jer prolazeći i posmatrajući vaše svetinje, nađoh i žrtvenik na kome beše napisano: Nepoznatome Bogu. Onoga, dakle, kog ne znajući poštujete toga vam ja propovedam. 

24. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, koji je Gospod neba i zemlje, ne stanuje u rukotvorenim hramovima,  25. niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da nešto treba Njemu, koji sam daje svima život i dihanje i sve.  26. I stvorio je od jedne krvi svaki narod čovečanstva da stanuje po svemu licu zemaljskom, i postavio je napred određena vremena i međe njihova boravljenja;  27. da traže Gospoda, ne bi li ga dodirnuli i našli, mada On nije daleko ni od jednoga od nas.  28. Jer u Njemu živimo, i krećemo se, i jesmo; kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ‘Jer Njegov i rod jesmo.'“

Jevanđelje po Jovanu, 42. zač. (12,19-36)

19. A fariseji rekoše među sobom: „Vidite kako ništa ne pomaže. Eto, svet ode za njim.“  20. A behu i neki Jelini među onima koji dođoše da se poklone o Prazniku.  21. Oni, dakle, pristupiše Filipu, koji beše iz Vitsaide Galilejske, i moljahu ga govoreći: „Gospodine, hoćemo da vidimo Isusa.“  22. Dođe Filip i kaza Andreju, a opet Andrej i Filip kazaše Isusu.  23. A Isus im odgovori govoreći: „Došao je čas da se proslavi Sin Čovečiji. 

24. Zaista, zaista vam kažem: ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi.  25. Koji voli život svoj izgubiće ga, a ko mrzi život svoj na ovome svetu sačuvaće ga za život večni.  26. Ko meni služi, za mnom neka ide, i gde sam ja, onde će i sluga moj biti; i ko meni služi tome će dati počast Otac moj.  27. Sad je duša moja uzbuđena, i šta da rečem? Oče, spasi me od časa ovoga; ali zato dođoh za čas ovaj. 

28. Oče, proslavi ime svoje!“ Tada glas dođe s neba: „I proslavih, i opet ću proslaviti!“  29. A narod koji stajaše, kada to ču, govoraše da je grom zagrmio; a drugi govorahu: „Anđeo mi je govorio.“  30. Isus odgovori i reče: „Ovaj glas nije bio mene radi no vas radi.  31. Sad je sud ovome svetu; sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje.  32. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi.“  33. A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću umreti. 

34. Narod mu odgovori: „Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek; i kako ti govoriš da se Sinu Čovečijem valja podignuti? Ko je taj Sin Čovečiji?“  35. A Isus im reče: „Još je malo vremena svetlost sa vama; idite dok svetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide.“36. „Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih.

Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.

Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.

U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.

Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.