1) Talita kum
U Jevanđelju po Marku piše:
„I uzevši devojčicu za ruku, reče joj: ‘Talita kum’, što znači: ‘Devojčice, tebi govorim, ustani’“ (Marko 5,41).
Marko zadržava izvorni aramejski izraz, a zatim ga prevodi kako bi čitalac razumeo snagu trenutka. Isus ulazi u kuću starešine sinagoge, gde prisutni veruju da je devojčica već mrtva. On joj prilazi, uzima je za ruku i izgovara ove reči. Devojčica tada ustaje i počinje da hoda.
„Talita kum“ u duhovnom smislu može se razumeti kao reč koja se obraća i čoveku koji se nalazi u beznađu, umoru ili unutrašnjoj praznini. U trenucima kada izgleda da je sve stalo, Hristos i dalje govori: „Ustani“.
2) Efata
Drugi snažan trenutak nalazi se u Jevanđelju po Marku:
„I pogledavši ka nebu, uzdahnu i reče mu: ‘Efata’, što znači: ‘Otvori se’“ (Marko 7,34).
Isus susreće čoveka koji je gluv i otežano govori. Prilazi mu, dotiče njegove uši i jezik i izgovara ovu reč. Promena nije samo fizička, već otkriva i dublje značenje: otvaranje čoveka za Boga i za druge ljude.
Ova reč označava oslobađanje od unutrašnje zatvorenosti, od straha, gordosti i buke koja onemogućava istinsko slušanje.
Zbog tog značenja, Crkva je sačuvala ovu reč i u liturgijskom životu, naročito u obredu krštenja, gde se moli da čovek postane otvoren za veru i spreman da je ispoveda. U tom smislu, „Efata“ ostaje poziv i danas, upućen svakome ko teško sluša ili teško izgovara reč vere.
3) Abba
Reč „Abba“, koja znači „Oče“, predstavlja jedan od najprisnijih izraza koje Isus koristi kada se obraća Bogu.
U jevrejskoj tradiciji niko pre Isusa nije na taj način oslovljavao Boga u molitvi. „Abba“ je bio porodični, nežni izraz koji dete koristi za oca, što ovoj reči daje ton poverenja i bliskosti.
U Getsimanskom vrtu, u trenutku unutrašnjeg preispitivanja, Isus se moli:
„Abba, Oče, sve je moguće tebi; ukloni ovu čašu od mene, ali ne ono što ja hoću, nego ono što ti hoćeš“ (Marko 14,36).
Prvi hrišćani su ovu reč preuzeli i u svoj molitveni život (Rimljanima 8,15; Galatima 4,6), kao izraz neposrednog odnosa sa Bogom.
U trenucima nesigurnosti i unutrašnje težine, ova reč ostaje jednostavan, ali dubok izraz poverenja: „Abba, Oče“, izgovoren bez distance, kao obraćanje nekome ko je blizak i pouzdan.
4) Eloi, Eloi, lema sabahtani
Na krstu, Jevanđelja po Mateju i Marku prenose Isusove reči:
„Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Matej 27,46; Marko 15,34).
Marko beleži izvorni aramejski oblik: Eloi, Eloi, lema sabahtani, dok Matej donosi hebrejsku verziju istog izraza.
Ove reči otvaraju Psalam 22, molitvu koja počinje u osećaju napuštenosti, a završava se poverenjem i slavljenjem Boga.
Isus ovim rečima preuzima iskustvo čoveka koji prolazi kroz patnju i osećaj Božijeg odsustva. To nije izraz odricanja od vere, već molitva u kojoj se bol izgovara do kraja, ali se i dalje upućuje Bogu.
U trenucima kada čovek ne pronalazi reči, ovaj psalam postaje molitva koju je Isus već izgovorio, dajući joj novo značenje.
5) Rabuni
U Jevanđelju po Jovanu, kada Marija Magdalina prepoznaje vaskrslog Isusa, ona uzvikuje:
„Rabuni!“ – što znači „Učitelju“ (Jovan 20,16).
Ovaj izraz nosi u sebi i poštovanje i bliskost. U tom trenutku Marija prelazi iz tuge u radost, jer prepoznaje Isusa koji je oslovljava i vraća je iz očaja u susret sa Životom.
Odgovoriti „Rabuni“ znači priznati Isusa kao učitelja, ali i kao onoga koji daje smisao i pravac životu.
Zašto su ove reči sačuvane?
Stručnjaci koji se bave proučavanjem Biblije ističu da aramejski i hebrejski izrazi u Jevanđeljima odražavaju živo predanje prvih hrišćanskih zajednica o Isusu. Sačuvane su ne samo misli, već i sam zvuk njegovih reči.
To doprinosi razumevanju da Jevanđelja nisu nastala kao apstraktni tekstovi, već kao zapisi zasnovani na svedočenju onih koji su Isusa zaista slušali.
Posebno je značajno da u apokrifnim spisima nema ovog aramejskog jezičkog sloja, što lingvistička analiza dodatno ističe kao razliku između kanonskih i kasnijih tekstova.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
POGLEDAJTE JOŠ:
VUČEVIĆ PRAVO U METU! Najbolje bi bilo da uskoro ispodcenzusni Đilas ostane samo ružna uspomena!
AKO NEKOME OVO URADITE, IMATE OZBILJAN RAZLOG ZA STRAH! Starac Pajsije otkrio koje i čije suze Bog ne prašta
„DRAGI PRIJATELJU, DUBOKO SAOSEĆAM U TVOM BOLU!“ učić uputio telegram saučešća Miloradu Dodiku povodom smrti majke!