Pred ikonom nekog svetitelja, u trenutku kada se ruka podiže da se prekrsti, čovek često ne zna da li molitvu izgovara pravilno ili samo ponavlja reči koje je negde usput naučio. Ta nesigurnost ne deluje glasno, ali menja samu dubinu obraćanja Bogu – od sabranosti do mehaničkog ponavljanja. Upravo na to pitanje reda i smisla u molitvi odgovara pouka Svetog Gavrila Gruzijskog, koja jednostavnim koracima vraća jasnoću onome što se često zamagli navikom.
– Prvo se osenite krsnim znakom (prekrstite se) u ime Svete Trojice. Potom izgovorite molitvu Bogorodici „Raduj se, Blagodatna Marijo“ i onda tri puta prizovite svetitelja. Na primer: Sveti velikomučeniče Georgije, moli Boga za nas!”, a zatim zatražite ono što želite, ali to mora da bude korisno za dušu. To treba da tražite – govorio je sveti Gavrilo Gruzijski.
Ova pouka uspostavlja jasan duhovni red: znak krsta kao uvod, obraćanje Bogorodici kao početak molitvenog usmerenja, prizivanje svetitelja kao posrednika, i tek potom molitvena molba, koja se ne zasniva na trenutnoj želji, nego na onome što koristi duši. U toj preciznosti vidi se i suština njegovog učenja, molitva nije haotično traženje, već svesno stupanje u odnos.
Čitanje Jevanđelja za petak 2. sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 90 (5,17-21; 6,1-2)
17. Jer ako se prestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim pre će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista. 18. Tako, dakle, kao što jednim prestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života. 19. Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čoveka postaše mnogi grešni. tako će i kroz poslušnost jednoga postati mnogi pravedni.
20. A zakon uz to dođe da se umnoži prestup; a gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat, 21. da bi, kao što carova greh u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za život večni kroz Isusa Hrista, Gospoda našega.1. Šta ćemo, dakle, reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Nikako! 2. Mi koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu?
Jevanđelje po Mateju, začalo 31. (9,14-17)
14. Tada mu pristupiše učenici Jovanovi govoreći: „Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?” 15. A Isus im reče: „Eda li mogu svatovi biti žalosni dok je sa njima ženik? Nego će doći dani kada će biti otet od njih ženik, i onda će postiti. 16. Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti. 17. Niti se sipa vino novo u mehove stare; inače se prodru mehovi a vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.
U svojoj knjizi „Lestvica“ svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
POGLEDAJTE JOŠ:
MENJA SE REŽIM JAVNOG PREVOZA NA NOVOM BEOGRADU! Ovo su svi detalji, poznato i do kada traju radovi!
OTKRIVAMO DETALJE SASTANKA 12. FEBRUARA 2025.! Noć koja je spasla Srbiju!
Nastavak tribina u Rasinskom okrugu