OD PAGANSKOG SVEŠTENIKA DO HRIŠĆANSKOG MUČENIKA: Danas se molitveno sećamo Svetog Lukilijana i drugih s njim

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 16. juna molitveno se sećaju Svetog mučenika Lukilijana i njegovih sapodvižnika Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, kao i svete device Paule, koji su postradali za veru Hristovu u trećem veku.

Sveti Lukilijan je u mladosti bio neznabožac i žrec idolski, ali je u poznim godinama, kao sed starac, spoznao istinu Jevanđelja i primio sveto krštenje. Njegovo obraćenje izazvalo je veliko negodovanje među neznabošcima u Nikomidiji, pa je ubrzo izveden pred sud.

I pored teških pretnji i mučenja, nije želeo da se odrekne Hrista, zbog čega je surovo prebijen i bačen u tamnicu.

U zatvoru je zatekao četvoricu mladića – Klavdija, Ipatija, Pavla i Dionisija, koji su takođe bili utamničeni zbog ispovedanja hrišćanske vere. Starac i mladići međusobno su se ohrabrivali, dane provodeći u molitvi, pobožnim razgovorima i pojanju psalama.

Nakon tamnovanja izvedeni su na nova mučenja, a potom poslati u Vizantiju. Tamo su mladi mučenici posečeni mačem, dok je Sveti Lukilijan raspet na krst. Predanje beleži da su njegovo telo neprijatelji vere dodatno izranjavali i probadali ekserima.

Njihova stradanja nisu prošla nezapaženo.

Pobožna devica Paula sakupila je tela svetih mučenika i časno ih sahranila. Zbog tog dela ljubavi i odanosti Hristu i sama je bila uhapšena. Nakon teških muka posečena je mačem, primivši, prema crkvenom predanju, dva venca – venac devstva i venac mučeništva.

Sveti Lukilijan, njegovi sapodvižnici i sveta Paula postradali su u vreme rimskog cara Avrelijana, između 270. i 275. godine. Njihov život ostao je svedočanstvo nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da se radi Hrista podnesu i najveća stradanja.

Crkva im toga dana uznosi molitve rečima tropara:

„Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome primiše nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega; jer imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobediše i nemoćnu drskost demona razoriše. Njihovim molitvama spasi duše naše.“

Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.

Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo „Pastir“, koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.

Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.

Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.