„NE VERUJTE IM“: Sveti Gavrilo Gruzijski upozoravao na opasnost od onih koji će ići u crkvu, a ipak neće biti pravi hrišćani

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 171 (2,3-15)

3. I ovo vam baš napisah, da kada dođem ne budem ožalošćen od onih od kojih bi trebalo da se radujem, uzdajući se u sve vas, da je radost moja radost sviju vas.4. Jer od mnoge žalosti i s bolom srca napisah vam sa mnogim suzama, ne da se ožalostite nego da poznate preobilnu ljubav koju imam prema vama.  5. Ako li je ko ožalostio, nije ožalostio mene, nego delimično – da ne preteram – sve vas. 

6. Takvome je dovoljno ovo karanje od mnogih;  7. tako da je, naprotiv, bolje da opraštate i tešite, kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti.  8. Zato vas molim, potvrdite ljubav prema njemu.  9. Jer vam zato i pisah, da bih poznao oprobanost vašu, jeste li u svemu poslušni.  10. A kome što oprostite, opraštam i ja; jer i ja ako sam što kome oprostio, oprostio sam vas radi pred licem Isusa Hrista,  11. da nas obmanom ne savlada satana, jer nam njegove namere nisu nepoznate. 

12. A kad dođoh u Troadu radi jevanđelja Hristovog, i pošto mi se otvoriše vrata u Gospodu,  13. ne imadoh mira u duhu svom ne našavši Tita brata svoga, nego oprostivši se s njima, iziđoh u Makedoniju.14. A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svoga na svakome mestu;  15. jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju:

Jevanđelje po Mateju, začalo 94. (23,13-22)

13. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate da uđu oni koji bi hteli.  14. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.  15. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sledbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe. 

16. Teško vama, vođi slepi, koji govorite: ‘Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se kune zlatom hramovnim, kriv je.‘  17. Bezumnici i slepci! Jer šta je veće: zlato ili hram koji zlato osvećuje?  18. I ako se ko kune žrtvenikom, ništa je to, a koji se kune darom na njemu, kriv je.  19. Bezumnici i slepci! Jer šta je veće: dar ili žrtvenik koji dar osvećuje?  20. Koji se, dakle, kune žrtvenikom, kune se njim i svim što je na njemu.  21. I koji se kune hramom, kune se njim i Onim koji obitava u njemu.  22. A koji se kune nebom, kune se prestolom Božijim i Onim koji sedi na njemu.

Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.

Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.

Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.

Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.