Kada čovek navikne da zavist, ogovaranje, mržnju ili psovku opravdava kao „sitnice“, greh lako prestaje da mu izgleda kao problem. Upravo tu Sveti Justin Ćelijski postavlja pitanje koje ne ostavlja mnogo prostora za izgovore: kome čovek zapravo služi svojim životom? Odgovor je dao u jednoj od svojih oštrih pouka, pozivajući na buđenje i promenu života.
– Trgni se, ne služiš Bogu nego đavolu, jer čovek samo svetim životom služi Bogu, a grešnim životom služi đavolu. Tvoja zavist, gle to je tamjan đavolu; tvoj blud, tvoja preljuba – ti kadiš đavolu, ti služiš đavolu svim bićem svojim. Tvoja zavist, mržnje, klevete, ogovaranje, psovka, pa to je smirna za đavola, ti kadiš đavolu, služiš đavolu. Braćo i ljudi, trgnite se! Čoveče, pa ti si sazdan da budeš hram Božiji – govorio je Sveti Justin Ćelijski.
Pouka Svetog Justina ne govori samo o velikim padovima. Ona udara u one navike koje čovek lako proglasi nevažnim, a koje vremenom oblikuju njegov odnos prema drugima, prema sebi i prema Bogu. Jer pitanje koje ova misao ostavlja nije koliko čovek govori o veri, već čime je ispunjen njegov život. A odgovor se ne nalazi u rečima, nego u onome što čovek svakoga dana bira da čini.
Čitanje Jevanđelja za četvrtak 17. sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 225 (4,14-19)
14. Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar učenja, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovođenja u zabludu; 15. nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava – Hristos. 16. Od koga sve telo, sastavljano i povezivano pomoću svih zglavaka, tako da jedan drugog potpomaže po meri svakog pojedinog člana, čini da telo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi.17. Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da više ne živite kao što žive i ostali neznabošci u praznoumlju svom, 18. pomračenih misli, otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga. 19. Oni otupevši predadoše sebe razuzdanosti, pa čine svaku nečistotu s pohlepom.
Jevanđelje po Marku, začalo 52. (11,27-33)
27. I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po hramu dođoše njemu prvosveštenici i književnici i starešine, 28. i rekoše mu: „Kakvom vlasti to činiš, ili ko ti dade tu vlast da ovo činiš?” 29. A Isus odgovarajući reče im: „I ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim. 30. Krštenje Jovanovo da li bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.” 31. I pomišljahu u sebi govoreći: „Ako rečemo: ‘S neba’; reći će: ‘Zašto mu, dakle, ne verovaste?’ 32. A da rečemo: ‘Od ljudi?’ — bojahu se naroda;” jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše. 33. I odgovarajući rekoše Isusu: „Ne znamo.” A Isus odgovarajući reče im: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.”
BONUS VIDEO
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
POGLEDAJTE JOŠ:
MAKRON OKUPLJA 26 LIDERA EVROPSKIH ZEMALJA ZBOG PAPE: Poglavar Rimokatoličke crkve govori o budućnosti Starog kontinenta
Predsednik Srbije govori u Ujedinjenim nacijama: „Međunarodni sistem kakav smo poznavali je srušen“
ONA JE NAJVEĆA SRPSKA DOBROTVORKA: Svo svoje bogatstvo zaveštala sirotinji i Crkvi