NA DNEVNOM REDU ZAHTEV TZV. KOSOVA ZA ČLANSTVO! U toku zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope!

Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u poslepodnevnom delu sednice, razmatra preporuku za prijem Kosova u ovu međunarodnu organizaciju.

Za usvajanje predloga potrebno je da glasa dve trećine prisutnih poslanika PSSE. Rasprava o tački dnevnog reda pod nazivom „Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope“ na plenarnoj sednici počela je oko 17.30 sati.

Izveštaj predstavlja izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za prijem Kosova – Dora Bakojani.

Izvestilac za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani iznela je danas, u delu sednice Parlamentarne skupštine posvećenom njenom izveštaju, da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Bakojani je istakla da se njen izveštaj ne bavi statusom Kosova, jer, da je to od nje traženo, kako je dodala, svakako ne bi preuzela funkciju izvestioca i saglasila bi se sa stavom Grčke.

Ona je naglasila da Savet Evrope obeležava 75. godišnjicu postojanja, i da je u tih sedam i po decenija radio na zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavini prava širom Evrope.

Tim principima, kazala je, rukovodila se i u izradi izveštaju o Kosovu.

Navela je da je tokom svog rada dugog 301 dan obavila dve posete, imala četiri različite sednice i više desetina sastanaka širom Evrope, te da „nijedan kamen nije ostao neokrenut u pripremi izveštaja“.

– Ovaj izveštaj je posvećen ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u regionu. Od početka sam rekla da on nema nikakve veze sa priznanjem ili nepriznanjem Kosovo, to ostaje na državama članice – podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su ugledni pravnici ocenili da su zakoni na Kosovu u skladu sa standardima SE, da se Kosovo može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom, u kojoj se poštuje nezavisnost pavosuđa.

– Pravnici su ocenili da bi proširenje pravnog akta SE doprinelo daljem jačanju ljudskih prava na Kosovu. Kosovo je u saglasnosti sa pravilima za pristup SE – podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su, i pored pogoršanja situacije na Kosovu, posebno u vezi odnosa prema manjinskim zajednicama, vlasti odlučne da promene stanje.

Ukazala je da je u svom izveštaju podvukla tri stvari koje je potrebno hitno sprovesti.

Prva je implementacije odluke Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, drugi vezano za eksproprijaciju imovine manjinskih zajednica i treće uspostavljanje Zajednice srpskih opstina.

– Iako su mnogi upozoravala da ne može da se očekuje napredak po ovim tačkama, ostvarili smo napredak. S ponosom mogu da vas informišem da je SE uspeo da reši pitanje otvoreno od 2016., a to je povratak imovine najvažnijem srpskom manastiru, što predstavlja veliku pobedu vladavini prava i srpskoj zajednici – rekla je.

Navela je da, za razliku od imovine manastira, pitanje eksproprijacije predstavlja proces.

Prenela je da su se vlasti Kosova obavezale da će buduća pitanja eksproprijacije biti sprovedena u skladu sa zakonima, koji moraju biti usaglašeni sa Ustavom i u skladu sa zaštitom imovine SPC.

Istakla je da, ako se Komitet ministara odluči da primi Kosovo, treba biti jasno da će svaka eksproprijacija biti predmet suda.

ZSO, prema njenim rečima, najveće je otvoreno pitanje.

– Od početka sam stavila do znanja da smatram uspostavljanje ZSO unutrašnjim pitanjem Kosova, jer se ono tiče samo građana Kosova. Uložila sam napor u materijalizaciju ZSO, ali nažalost to pitanje nije moguće rešiti, jer je ono osnova dijaloga od 2013. godine. Ohridski sporazum jasno ukazuje da svaki pregovori o uspostavljanju Zajednice moraju biti održani u okviru dijaloga. ZSO je trenutno nedostižno, a Komitet ministara to pitanje mora uzeti u obzir – objasnila je ona.

Bakojani je istakla da na osnovu tig faktora smatra da Parlamentarna skupština treba da uputi preporuku Komitetu ministara u korist članstva Kosova u SE.

– Nadam se će danas PS SE podvući potrebu da se pod demokratski kišobran uvede daljih dva miliona ljudi – kazala je ona.

Bakojani je ukazala da je, od kada je njen izveštaj objavljen, bila izložena napadima, a najagresivniji komentari su dolazili iz članica koje ne priznaju Kosovo.

– Poželela bih im da budu iskreni, jer ne postoji bilo kakav preduslov pod kojim bi podržali pozitivan izveštaj. Njihobva kritika nema veze sa kriterijumima za pristupanje, već su samo u vezi statusa Kosova. Izveštaj se ne bavi pitanjem statusa. Da je od mene Komitet ministar tražio da se izjasnim u izveštaju o statusu nikada ne bi preuzela taj rad i usaglasila bih se sa stavom Grčke. Ali to nije slučaj, i nije bio, i nadam se da izveštaj govori o mom integritetu – poručila je ona.

Za usvajanje predloga potrebno je da glasa dve trećine prisutnih poslanika PSSE.

Bonus video