MUČENIČKI POSTRADALI ZA HRISTA: Sutra slavimo Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmena

Srpska pravoslavna crkva 10. avgusta proslavlja Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, četvoricu od sedam đakona koje su izabrali sveti apostoli u prvim danima hrišćanske Crkve.

Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu, a u crkvenom kalendaru zajedno se praznuju 10. avgusta.

Pored Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, među sedmoricom đakona bili su i Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, Sveti apostol i đakon Filip i Nikolaj. Sveti Stefan se posebno proslavlja 27. decembra, dok se Sveti Filip praznuje 11. oktobra. Nikolaj nije uvršten među svetitelje zbog jeresi kojoj je pripadao.

Četvorica svetih đakona čiji se praznik obeležava 10. avgusta nemaju zasebne dane praznovanja, već se njihovo sećanje čuva zajednički na ovaj dan.

Sveti Prohor bio je rukopoložen od apostola Petra za episkopa Nikomidijskog. Jedno vreme služio je uz Svetog Jovana Jevanđelista, a prema crkvenom predanju nalazio se i na ostrvu Patmosu, gde je zapisivao otkrovenja koja je čuo od Svetog Jovana.

Po završetku služenja sa Svetim Jovanom, Prohor se vratio u Nikomidiju, gde je nastavio propovedanje Hristove vere. Uložio je veliki trud u obraćanje naroda i širenje hrišćanstva, a svoj život završio je mučeničkom smrću u Antiohiji, gde su ga ubili nevernici.

Sveti Nikanor takođe je stradao zbog vere u Hrista. Prema crkvenom predanju, postradao je u Jerusalimu istog dana kada i Sveti prvomučenik Stefan. U progonima koji su usledili stradalo je, prema predanju, još oko 2.000 hrišćana.

Sveti Timon bio je episkop u Arabiji. I on je zbog propovedanja Hristove vere pretrpeo stradanje i svoj život završio kao mučenik, raspet na krstu.

Sveti Parmen, četvrti među ovom grupom svetih đakona, umro je pred očima apostola. Apostoli su oplakali njegovu smrt, a potom ga sahranili.

Njihov praznik podseća na prve dane Crkve i na službu sedmorice đakona, koji su bili izabrani da pomažu apostolima u služenju hrišćanskoj zajednici. Njihovo propovedanje i stradanje ostali su zapisani u crkvenom predanju kao svedočanstvo o širenju hrišćanske vere u prvim vekovima.

Na ovaj dan vernici se obraćaju svetim apostolima i đakonima Prohoru, Nikanoru, Timonu i Parmenu molitvom iz njihovog tropara:

„Apostoli sveti, molite Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.“

Oni su svojim podvigom posvedočili da je vera u Hrista vrednija od svakog prolaznog života.

Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.

Sveta Ana je majka Presvete Bogorodice.

Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život – razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.