“KAD SAM SLAB ONDA SAM SILAN”: Vladika Nikolaj otkriva gde leži skrivena snaga o kojoj većina ne razmišlja

Jedna kratka rečenica iz poslanice apostola Pavla otvara prostor koji se ne zatvara lako: „Kad sam slab onda sam silan“. U toj napetosti između nemoći i snage vladika Nikolaj Velimirović pronalazi ključ za razumevanje čovekovog duhovnog iskustva, u kojem se granica između pada i uzdizanja ne povlači po meri ljudske logike, već po meri predanja.

U besedi vladike Nikolaja za utorak 4. sedmice po vaskrsu, ova naizgled jednostavna misao otkriva se kao duboko iskustvo života sa Bogom, u kojem slabost prestaje da bude kraj, a postaje mesto početka snage koja ne potiče iz čoveka.

Beseda o sili Božjoj u slabosti ljudskoj

„Kad sam slab onda sam silan.“ (II Kor. 12, 10)

U Svetom pismu nema protivrečnosti, te i ove reči nisu protivrečnost, mada tako zvuče. Telesan se upravlja po zvuku, a duhovan po smislu. Za telesnog čoveka svuda je protivrečnost, jer on se boji prepona i bega i od senke, ako mu se ona učini preprekom. Duhovan čovek je kao vitez, koji voli da savlađuje prepreke. Za duhovnog čoveka u ovim se rečima krije cela nauka o spasenju.

Kad sam slab onda sam silan. To jest, kad sam svestan svoga ništavila i svemoći Božje, onda sam silan. Kad znam da sam od sebe ne mogu nikakvo dobro učiniti ni sebi ni drugome, i kad se sav položim na moć i milost Božju, onda sam silan. Kad osećam da sam davljenik u ovome svetu, nesposoban da i pruženu ruku Božju sam svojom silom prihvatim, nego vapijem ka Bogu da me rukom svojom prihvati i izvuče iz dubine grehovnog ponora, onda sam silan. Kad vidim da sam slaba i prazna trska usred burnih vetrova i poplava, trska koju Bog može ispuniti svojom svesilnom blagodaću, i kad se s verom pomolim za Božju blagodat, onda sam silan.

O bezsilna braćo moja, položimo se na silu Božju, da bismo u ništavilu svome bili silni. Po čoveku ste nemoćni, no po Bogu ste silni. Prilepite se Bogu, i sva sila Božja biće uz vas. Ispovedite pred Bogom nemoć svoju, i Bog će vam poslati svemoćnu blagodat svoju. Ovo vam potvrđuje apostol svojim primerom i svojim iskustvom: kad sam slab, veli, onda sam silan. Vaistinu, nema protivrečnosti u Svetom Pismu. Telesan čovek govori o protivrečnosti po zvuku reči, a duhovan ulazi u smisao i rasejava prividnu protivrečnost opitom.

O vaskrsli Gospode, smiluj se nemoći našoj i ispuni nas svesilnom blagošću svojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za utorak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako je sve, od prvog svetlosnog zraka do čuda Hristovog rođenja, oblikovano snagom reči koju ništa ne može zaustaviti.

U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.

U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.