SVETA GORA PRED NOVIM IZAZOVIMA: Stiže sve više hodočasnika, ali jedan problem godinama čeka rešenje

Prema podacima koje je objavila kompanij „Agioreitikes Grammes“, koja brodovima prevozi hodočasnike na Svetu Goru, tokom 2026. godine zabeležen je rast od oko 30 odsto u broju posetilaca ovom svetom mestu. Iza ovih brojki, međutim, krije se složena slika: promena nacionalne strukture poklonika, nedostatak infrastrukture i promenjeni tokovi novca u Uranupolju.

Od 1. januara do 16. juna 2026. godine više od 163.000 putnika putovalo je brodovima „Agioreitikes Grammes“ ka Svetoj Gori, što predstavlja povećanje od 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tokom cele 2025. godine istom rutom prošlo je 352.000 muškaraca, odnosno u proseku oko 1.000 dnevno.

Isti brodovi prošle godine prevezli su i 18.000 teretnih i službenih vozila (ove godine do sada 8.000), namenjenih snabdevanju svetogorskih manastira i potrebama brojnih radova koji se neprekidno izvode na Svetoj Gori.

Rumuni i Srbi prvi, Rusi i Ukrajinci odsutni

Nacionalna struktura posetilaca značajno se promenila. Rusa i Ukrajinaca gotovo da nema od izbijanja rata 2022. godine, dok prvih pet mesta među poklonicima sada zauzimaju Rumuni, Bugari, Srbi, Kiprani i Grci.

Brodovi „Agioreitikes Grammes“ puni su tokom cele godine, naročito za Vaskrs, u martu i oktobru, dok se tokom leta beleži blagi pad saobraćaja.

„Rumunski novčanik nije isto što i ruski“

Kako je za Grčku novinsku agenciju APE-MPE izjavio jedan trgovac iz tog kraja, iako je prisustvo rumunskih poklonika dobrodošlo, „rumunski novčanik ni po čemu ne liči na ruski. Rusi su kupovali čak i polijeleje koje su potom nosili u svoju otadžbinu“.

Dimitris Tambakis, vlasnik prodavnica sa svetogorskim ikonama, crkvenim predmetima i prirodnim proizvodima, opisuje stanje koje se postepeno pogoršava:

„Rusi i Ukrajinci su otišli zbog rata. Rumuni su ih donekle nadomestili, ali nedovoljno. Oni će kupiti svetogorsko maslinovo ulje, masline ili med, ali neće kupovati kozmetiku ili svetogorske ikone veće vrednosti.“

Potrebna je prava luka

Privrednici iz Uranupolja izražavaju nezadovoljstvo stanjem javne infrastrukture, ističući da nije prihvatljivo da se stotine ljudi guraju na uskom pristaništu kako bi posetili odredište od svetskog značaja.

Dimitris Tambakis je izričit:

– Nije moguće da mesto od svetskog značaja, kakvo je Sveta Gora, ni posle toliko godina, obećanja i najava nema odgovarajući ulaz, odnosno pristojnu luku. 

Sličan pad beleži se i kod kružnih plovidbi oko Atosa.

Prema rečima Georgiosa Rodokalakisa iz kompanije „Athos Sea Cruises“, „nekada smo svi zajedno godišnje prevozili blizu 210.000 ljudi. Danas je promet prepolovljen“.

Ova promena pripisuje se promenjenim interesovanjima posetilaca, ali i odsustvu Rusa sa tržišta, koji su bili među najvažnijim korisnicima iznajmljenih jahti i drugih plovila.

On posebno naglašava:

– U ovom trenutku na brodu imam samo dvojicu Grka.“

Međunarodno interesovanje za monašku republiku ne jenjava

Savetnica za turizam opštine Aristotelis, Marija Papa, ističe da međunarodno interesovanje za svetogorsku monašku republiku ostaje veoma veliko.

Sveštenici iz Libana, Moldavije i sa Kipra posećuju ovaj kraj i kupuju čak i bogoslužbene odežde. Istovremeno raste interesovanje za nautički turizam, kao i potražnja za manastirskim nakitom i drugim monaškim proizvodima.

Slika koja se danas stvara o Uranupolju ostaje višeslojna: reč je o hodočasničkom središtu svetskog značaja koje ponovo privlači sve veći broj posetilaca, ali i dalje čeka infrastrukturu dostojnu svog značaja.

Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.

Na stenama koje se obrušavaju ka Egejskom moru, u mreži lanaca, merdevina i čekrka, Karulja čuva život sveden na tišinu, molitvu i odricanje kakvo se retko može videti.

Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.

Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu – priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.