GREŠE SVI KOJI MISLE DA ĆE OBILAZEĆI SVETA MESTA POSTATI BOLJI LJUDI: Starac Nikon Svetogorac upozorava na zabludu mnogih koji traže mir

Na jednoj strani čovek traži „pravo mesto“ gde će mu duša postati mirnija, sigurnija i bliža Bogu; na drugoj strani, isto to mesto, čim ga pronađe, brzo prestaje da deluje kao rešenje i postaje samo još jedna stanica u unutrašnjoj nedoumici. U toj napetosti između spoljašnjeg prostora i unutrašnjeg stanja javlja se pitanje koje ne gubi na težini: gde zapravo počinje svetost — u okolnostima ili u čoveku? Odgovor koji razbija ovu iluziju donosi jednostavna, ali snažna pouka starca Nikona Svetogorca.

– Ne jurite na sveta mesta da biste postali sveti. Jov se posvetio đubrištu. Lot u Sodomi i Gomori, a Adam je zgrešio u Raju. Nema veze mesto, nego način života. Mesto ne spasava, nego način na koji mislimo i živimo – govorio je starac Nikon Svetogorac.

U ovoj rečenici ruši se čitava predstava o spoljašnjem „idealnom ambijentu“ kao uslovu duhovnog preobražaja. Svetost, prema ovoj pouci, ne zavisi od geografije, nego od unutrašnjeg izbora. Isto mesto može biti i pad i uzdizanje, zavisno od toga kako čovek u njemu misli, reaguje i živi. Time se odgovornost vraća tamo gde i pripada – u lični odnos prema dobru, a ne u okolnosti koje ga okružuju.

Zaključak se nameće jednostavno, ali ne i lako: čovek se ne menja menjajući prostor, nego menjajući sebe. A upravo tu počinje jedina stvarna promena koja ne zavisi ni od puta, ni od mesta, već od unutrašnje odluke.