U tišini ostroškog Skita Jovan Do kod Nikšića, gde se vekovima uznose molitve i čuva predanje podvižništva, verni narod, monaštvo i sveštenstvo oprostili su se od novopredstavljenog ostroškog monaha Jeliseja (Radanovića). Nad njegovim odrom služena je zaupokojena Liturgija i monaško opelo, a molitveni skup protekao je u duhu hrišćanske nade da smrt nije kraj, već prelazak iz prolaznog života u večnost.
Zaupokojenu liturgiju u Crkvi Rođenja Svetog Jovana Krstitelja služio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, na praznik Prepodobnog Davida Solunskog. Sasluživali su mu ostroški iguman arhimandrit Sergije sa sabraćom, kao i brojno sveštenstvo i sveštenomonasi Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke. U molitvi su učestvovali porodica i rodbina monaha Jeliseja, monaštvo, sveštenstvo i brojni verni narod koji je došao da se oprosti od monaha čiji je život bio posvećen služenju Bogu i ljudima.
Monah koji je svoj život prineo Bogu
Posle čitanja Jevanđelja, sabranima se obratio iguman ostroški arhimandrit Sergije, koji je govorio o životu monaha Jeliseja, njegovoj veri i predanom služenju.
Podsetio je na Hristove reči: „Ne tražim volju svoju, nego volju Boga Oca“, ističući da je upravo taj jevanđeljski princip određivao život pokojnog monaha.
– Te reči kao čovek koji je prepoznao Hrista, koji je, kao što čusmo i u poslanici Svetog apostola Pavla, u svom umu, u svom biću naš otac monah Jelisej dobro doživeo i koje su se u njega urezale i koje su ga odredile – rekao je iguman Sergije.
Govoreći o upokojenom monahu, iguman je naglasio da njegov odlazak ne treba posmatrati samo kroz prizmu tuge, već kroz prizmu hrišćanske nade i zahvalnosti Bogu.
– Danas ne treba da se žali zbog njega, danas treba da kažemo: „Slava Ti Bože“, jer danas je žetva. Došao je dan kada je Gospod poslao svoje anđele da uberu zreo i pun plod koji je u svom biću, u svojoj duši, u svom telu otac Jelisej prineo i sazreo – poručio je arhimandrit Sergije.
Posebno je istakao da je monah Jelisej do poslednjih dana služio sa ljubavlju i radošću, podsećajući da se samo nekoliko dana ranije trudio oko pripreme manastirske slave Ivanjdana.
– Tragovi njegovih ruku i trudova još uvek su ovde. Ove dekoracije cvetne, sve ovo je njegova ruka s ljubavlju prinela. Prekjuče je ovuda trčkarao i kao anđeo leteo da posluži, usluži, da se proslavi slava Ivanjdan. On je nosio toliko toga sa radošću, sa oduševljenjem, on je to želeo – rekao je iguman.
Prema njegovim rečima, monah Jelisej nije živeo za sebe, već je svoj život prineo Bogu i ljudima.
– On je samoga sebe prineo na službu Bogu da bi vam na taj način najtoplije, najsigurnije poslužio i svojim životom bio vama podrška. Nemojte misliti da mi danas ostajemo bez te njegove podrške. Sa velikim uverenjem i verom vam kažem da će od danas on još slobodnije, još očiglednije da se pred Gospodom Bogom moli za vas – poručio je arhimandrit Sergije porodici i okupljenima.
Put od kosovsko-metohijskih svetinja do Ostroga
Nakon liturgije, usledilo je monaško opelo nad odrom monaha Jeliseja, koje je služio mitropolit Joanikije sa brojnim saslužiteljima.
Obraćajući se okupljenima, mitropolit je istakao da se danas u naručje Božije preselio jedan od najboljih i najrevnosnijih monaha ostroške obitelji.
– Svaki odlazak i svaki rastanak između nas, koji smo u ljubavi Božijoj, ima senku tuge, a kamoli kada odlazi čovek zauvek iz ovoga života. Međutim, ono što nas teši, on odlazi u novi život – rekao je mitropolit.
Podsetio je da je smisao ljudskog života u pravoslavnom predanju priprema za večnost, navodeći reči Svetog Serafima Sarovskog da je cilj čovekovog života sticanje darova Duha Svetoga.
– Vrednost čovekovog života na kraju se meri po tome koliko je čovek mislio na večnost i koliko se spremao za večnost – kazao je mitropolit Joanikije.
Govoreći o životnom putu monaha Jeliseja, mitropolit je podsetio da je on najpre služio Manastiru Svetih arhangela u Prizrenu, velikoj svetinji, zadužbini cara Dušana, a potom svoj monaški put nastavio u Ostrogu, gde je primio monaški čin.
– Kasnije se vratio bliže svome zavičaju da posluži Svetom Vasiliju Ostroškom, da posluži živome Bogu pored živoga sveca Svetog Vasilija Ostroškog i tu se udostojio da postriže i svoje vlasi i da primi monaški čin – rekao je mitropolit.
Istakao je da je otac Jelisej u Jovan Dolu bio revnosan monah, pun ljubavi prema Bogu, svetinji i narodu.
– Bio je revnosan monah, pun ljubavi Božije, pun revnosti Božije da što više posluži svetinji, da što više posluži Bogu i narodu i da pokaže što više Božije ljubavi i prema svetinji i prema narodu – poručio je mitropolit Joanikije.
„Blažen je put kojim danas ideš, dušo“
Mitropolit je naglasio da je monah Jelisej bio čovek duboke savesti, koji se pripremao za svoj odlazak iz ovog sveta.
– To nam sve svedoči da se on lepo spremio za ovaj odlazak, da se ispunio Božijom blagodaću, Božijom svetlošću koju ljudske telesne oči ne vide, ali koju je on gledao svojim duhovnim očima i njoj stremio i njome svoju monašku bogočežljivu dušu napojio – rekao je.
Podsetio je da je rastanak sa ocem Jelisejem samo privremen i da njegov odlazak poziva sve hrišćane da razmišljaju o sopstvenoj končini i pripremi za večni život.
– Ostavlja naš otac Jelisej i nas, i svoju rodbinu, i ovaj varljivi i propadljivi svet i ide u naručje svome Gospodu, kome je služio, i ide u naručje Hristovo, kome je poslužio u ovom životu i kome se zavetovao na službu svetim monaškim činom – kazao je mitropolit.
Na kraju obraćanja uputio je molitve za utehu porodici i svima onima koji su voleli monaha Jeliseja.
– Blažen je put kojim danas ideš, dušo, jer ti je pripremljeno mesto pokoja. Večan ti spomen, naš dragi u Hristu brate, oče Jeliseju – poručio je mitropolit Joanikije.
Porodica: „Nije otišao, samo je otišao kući, bliže Bogu“
Nakon opela, zemni ostaci monaha Jeliseja preneseni su na manastirsko groblje i položeni u zemlju.
U ime porodice obratio se njegov sestrić Mihailo Deni Popović, koji je podsetio na životni put Slobodana Radanovića, koji je kasnije postao monah Jelisej.
Rođen u Nikšiću 1964. godine, odrastao je u Glibavcu, gde je, kako je rekao njegov sestrić, odmalena učio vrednosti poštenja i odgovornosti. Životni put vodio ga je kroz različita iskustva, sve dok nije pronašao svoj monaški poziv, najpre kao iskušenik u Manastiru Svetih arhangela Mihaila u Prizrenu, a zatim u Ostrogu, gde je 17. februara 2022. godine zamonašen rukom mitropolita Joanikija.
Govoreći o njegovoj ljubavi prema ljudima, Mihailo je rekao da se monah Jelisej molio ne samo za svoje najbliže, već i za svakoga koga bi sreo na životnom putu.
– I verujemo da ta tvoja molitva, koja obuhvata i najbliže i slučajnog prolaznika, nije prestala danas, samo je sada bliže Bogu i još jača – rekao je.
Dodao je da uspomena na monaha Jeliseja ostaje kao poziv da se dobrota, pravednost i ljubav prenose drugima.
– Teško nam je da poverujemo da ga više nema pored nas, u ovom obliku u kojem smo ga svi poznavali i voleli, ali lakše nam je kada pomislimo da nije zaista otišao. Samo je na neki način otišao kući, bliže Bogu, kome je pripadao celog života – poručio je njegov sestrić.
U nadi vaskrsenja i života večnog, verni narod oprostio se od monaha Jeliseja, čuvajući uspomenu na čoveka koji je svoj život posvetio molitvi, poslušanju i ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Večan spomen ocu našem Jeliseju!
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Svetsko prvenstvo (10. jul): Marokanci tvrde „bila je ruka, gol Mbapea neregularan“, Belgija udara na španski bedem
Vršački penzioneri odlično iskoristili vreme za tribinu
ZEMLJOTRES POGODIO SRBIJU! U OVOM gradu se treslo tlo usred noći!