Evropa nije spremna za hibridne pretnje i sukob sa Rusijom

Evropa u ovom trenutku nije dovoljno pripremljena za savremene, hibridne pretnje koje bi mogle biti povezane sa eventualnim direktnim sukobom sa Rusijom, izjavio je generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse. On je naglasio da evropske nacije moraju hitno da ojačaju svoju odbranu, infrastrukturu i demokratske institucije kako bi odgovorile na izazove novog doba.

U intervjuu za američki nedeljnik Newsweek, datom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, Berse je istakao da zapadni kontinent mora ubrzano da se prilagodi promenama u prirodi ratovanja.

Pročitajte još: Otvaranje Ormuskog moreuza u zamenu za ukidanje sankcija – mogu li pregovori IRANA i SAD da promene nešto

„Hibridni rat nisu samo dronovi“

– Iskreno, u ovom trenutku nismo zaista dobro pripremljeni za to –  otvoreno je ocenio Berse, objašnjavajući da savremeni hibridni rat obuhvata daleko širi spektar opasnosti od samog oružja na bojištu.

Prema njegovim rečima, hibridne pretnje uključuju:

• Udarce na kritičnu infrastrukturu i energetske sisteme,

• Sajber napade i masovnu manipulaciju informacijama,

• Upotrebu novih tehnologija, gde dronovi sve više potiskuju tradicionalne vojne metode.

On je skrenuo pažnju da su sukob između Rusije i Ukrajine, kao i ubrzan razvoj veštačke inteligencije, iz korena promenili koncept vođenja ratnih operacija.

Rekordna ulaganja u odbranu: 800 milijardi dolara za „Spremnost 2030“

Uprkos uočenim ranjivostima, Berse je pohvalio napredak koji su evropske države ostvarile u jačanju vojnih kapaciteta.

Podaci pokazuju da se očekuje da članice Evropske unije ove godine za odbranu izdvoje više od 516 milijardi dolara. Pored toga, ambiciozni plan pod nazivom „Ponovno naoružavanje Evrope/Spremnost 2030“ otvara mogućnost za dodatna ulaganja koja bi mogla dostići i do 800 milijardi dolara.

Međutim, prvi čovek Saveta Evrope upozorava na opasnost od jednostranog pristupa bezbednosti.

– Previše naoružane države bez odgovarajuće demokratske kontrole mogu predstavljati potpuno novi bezbednosni rizik –  istakao je Berse, naglašavajući da paralelno sa vojnim budžetom mora rasti i ulaganje u „demokratsku bezbednost“ — vladavinu prava, ljudska prava i jak sistem institucija.

Jačanje populizma i krize bez presedana

Govoreći o unutrašnjoj stabilnosti kontinenta, Berse je ukazao na primetan rast desničarskih i populističkih pokreta širom Evrope. Kao ključne primere naveo je nedavne izborne rezultate Alternative za Nemačku (AfD), kao i slične političke tendencije u Francuskoj, Holandiji i Austriji.

On objašnjava da su evropske demokratije izložene seriji uzastopnih šokova:

„Sada je praktično nemoguće predvideti šta će se dogoditi za tri ili pet godina“, zaključio je Berse, dodajući da je građanima sve teže da razumeju smer u kom se svet kreće.