“DEVOJKA ĆE ZAČETI I RODIĆE SINA”: Vladika Nikolaj otkriva zašto je ovo proročanstvo izrečeno baš kada je Jerusalim bio u strahu

Najveće čudo proročanstva proroka Isaije nije u tome što je izrečeno u času kada je Jerusalim bio pred naizgled neizbežnom propašću, već u tome što je usred tog očajanja najavljen događaj koji će promeniti istoriju čovečanstva. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima otkriva kako se iza reči o devojci koja će začeti i roditi sina krije proročki pogled ka Hristu, Emanuilu, čije ime znači „s nama Bog“, i podseća da Božja pomoć dolazi upravo tamo gde čovek više ne vidi izlaz.

Beseda o glavnom proročanstvu proroka Isaije

„Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil.“ (Isa. 7, 14)

Ovo slavno proročanstvo o rođenju Gospoda od Deve izrekao je Bogovidac Isaija u trenutku najvećeg očajanja, u kome se nalazio Jerusalim. Bezbrojna vojska Sirska i Jefremova beše opkolila grad okolo samih zidova gradskih. Car Ahaz, bez vojske i oružja, i Jerusalimljani behu u samrtnom strahu. Srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao drveće u šumi od vjetra.

U tom času krajnjeg očajanja carevog izađe Isaija pred cara i po naredbi Božjoj reče mu: ne boj se, i srce tvoje neka se ne plaši. Pa onda proreče Isaija da neprijatelji neće uzeti Jerusalim. Pa videći da mu car ne poverova, on mu reče da ište znak, čudo, bilo s neba ili sa zemlje.

Ali neverni car ne hte iskati, no osta pri svojoj sumnji. Tada prorok reče da će im Bog dati znak, ma ga i ne iskali. Taj znak odnosi se na udaljena vremena i tiče se spasenja vascelog roda ljudskog.

Devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: s nama Bog. Zašto prorok ne dade odmah neki znak, da bi car poverovao? Zato što je ono proročanstvo o spasenju Jerusalima u času kada je car mislio da je sve propalo, dovoljno bilo da se pokaže i sila Božja i neverovanje carevo.

A zašto prorok baš u tom času i takvoj prilici iskazuje proročanstvo o rođenju Spasitelja? Zato što će čovečji rod u vreme dolaska Spasitelja biti u istom takvom očajanju, pritešnjen i opkoljen silama demonskim kao što je Jerusalim bio u tome trenutku.

Da li je prorok spomenuo izrikom devojku, a ne ženu? Naravno, devojku je spomenuo. Jer da je reč o ženi, kakvo bi to čudo bilo, i kakav znak? Ne rađaju li se svi ljudi od žene? Sva je težina naglaska na reči devojka. Tako svevideći Bog zna da vezuje blisko sa dalekim, i da ispunjenim jednim proroštvom u sadašnjosti potvrđuje drugo proroštvo u budućnosti.

Emanuil „s nama Bog“ spasao je Jerusalim onda kao nevidljivi Bog. Emanuil „s nama Bog“ spašće rod čovečji u sličnoj opasnosti docnije kao ovaploćeni Bog, kao Bogočovek, rođeni od Prečiste Deve i Duha Svetoga.

O Gospode, koji dade prorocima silu da vide istinu gde dolazi izdaleka, daj i nama silu da usvojimo tu istinu koja je već došla. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BONUS VIDEO

U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.

U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.

Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.

U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.