“GDE GOD DA SMO, U SVOJOJ SMO OTADŽBINI”: Patrijarhova liturgija i crkveno odlikovanje u manastiru Svetog Save u Australiji

Hiljade kilometara od Srbije, u Manastiru Svetog Save u australijskom Ilajnu, okupili su se vernici iz više gradova kako bi zajedno sa patrijarhom srpskim Porfirijem učestvovali u svetoj liturgiji i posvedočili da pripadnost Crkvi i svetosavskom nasleđu ne poznaje geografske granice. U svojoj besedi patrijarh je podsetio da hram nije samo mesto okupljanja već prostor u kojem se vernici sjedinjuju u Hristu, čuvajući vezu sa otadžbinom, precima i svojim duhovnim korenima.

– Okupljajući se u hramu Božjem vi ste u svojoj otadžbini, jer kroz Crkvu gde god da smo uvek je prisutno naše mesto rođenja i odrastanja – poručio je patrijarh Porfirije tokom liturgijskog sabranja u svetinji posvećenoj Svetom Savi, uz sasluživanje više arhijereja i sveštenoslužitelja. Liturgiji su prisustvovali brojni vernici, a bogosluženje je svojim pojanjem uveličao Crkveni hor „Stevan Mokranjac“, pod upravom Save Đukića.

U manastiru u Australiji sabrane srpske svetinje

Objašnjavajući značaj Manastira Svetog Save za srpski narod na Petom kontinentu, patrijarh Porfirije istakao je da se u svakoj svetinji u kojoj se vernici sabiraju u Hristovo ime na poseban način prepoznaje duhovno jedinstvo srpskog naroda, bez obzira na udaljenost od mesta iz kojih potiče.

– Sabrali smo se danas ovde, kidajući sve zakone prirode, zakone prostora i vremena, jer su u bilo kom srpskom manastiru sabrani svi manastiri svetosavski – kazao je patrijarh.

Manastir Svetog Save u Ilajnu, koji od 1972. godine predstavlja jedno od važnih duhovnih središta srpskog naroda u australijskoj državi Viktoriji, čuva i neposrednu vezu sa svetogorskim Hilandarom. Kako je patrijarh podsetio, mošti starca Nikanora Hilandarca počivaju u ovoj svetinji, pa prisustvo Hilandara nije samo simbolično već je utkano i u njene temelje.

Duhovnu povezanost sa svetinjama u otadžbini patrijarh je proširio i na Studenicu, Žiču, Dečane, Pećku patrijaršiju i Gračanicu, podsećajući vernike na Hristove reči: „Gde su dvoje sabrani u moje ime, onde sam i ja prisutan.“

Posebnu dimenziju ovom sabranju dale su Miholjske zadušnice, kada se pravoslavni vernici molitveno sećaju svojih upokojenih. Patrijarh Porfirije istakao je da su sa okupljenima i svi oni koji su se pre njih molili Bogu, podsetivši i na svoje prethodnike na tronu Svetog Save, od patrijarha Dimitrija do patrijaraha Pavla i Irineja, koji su takođe posećivali Mitropoliju australijsko-novozelandsku. Tom prilikom služen je i pomen za sve upokojene.

„Đavo je protiv ljubavi, praštanja i jedinstva“

U središtu patrijarhove besede bilo je pitanje jedinstva Crkve i odgovornosti svakog vernika da svojim rečima i postupcima doprinosi zajednici, umesto da je narušava. Govoreći o pokušajima da se ljudi razdvoje i okrenu jedni protiv drugih, poglavar SPC upozorio je na opasnost od mržnje, osuđivanja i zaboravljanja hrišćanske zapovesti ljubavi prema bližnjem.

– Gospod je učinio da se i mi licem licu vidimo i zajedno molimo, da grlimo duše jedni drugih, da pokažemo da ne postoje vreme i prostor koji nas mogu razdvojiti, da pokažemo da smo jedan narod Božji i jedna Crkva Hristova i to ne samo sada i ovde, nego oduvek i zauvek – naglasio je patrijarh Porfirije.

Posebno je upozorio da Crkva nije ljudska organizacija već zajednica koju je ustanovio sam Gospod Isus Hristos. Zbog toga Hristos, kako je objasnio, mora biti koren, temelj i okvir života svakog hrišćanina, a vernici su pozvani da se neprestano preispituju i nastoje da postupaju u skladu sa voljom Božjom.

– Iza svakog neprijatelja hrišćanskog naroda stoji onaj koji je neprijatelj Hristov, a to je nečastivi. Đavo je taj koji je protiv ljubavi, protiv praštanja, protiv jedinstva i zagrljaja braće i sestara. Onda kad mi hoćemo da budemo Hristovi, on hoće da se međusobno svađamo – rekao je patrijarh.

Ipak, jedinstvo o kojem je govorio ne znači da svi moraju da misle i postupaju na isti način. Naprotiv, patrijarh je naglasio da je svaki čovek ikona Božja i da svako ima svoj poseban dar i neponovljiv pečat ličnosti. Različitost zato ne treba da bude povod za sukobe već prilika da ljudi, razvijajući svoje darove, jedni drugima služe ljubavlju i smirenjem.

– Blagoslov Božji je da je svako ikona Božja, ikona Hristov i da svako ima svoj poseban dar, svoj poseban pečat – objasnio je poglavar SPC.

Praštanje počinje priznanjem sopstvenih grešaka

Govoreći o svakodnevnom hrišćanskom životu, patrijarh Porfirije posebno je ukazao na značaj praštanja, naročito u porodici, gde bliskost ne isključuje nesporazume, povrede i sukobe. Prema njegovim rečima, put ka istinskom jedinstvu počinje onda kada čovek prestane da traži krivicu samo u drugome i postane spreman da prepozna sopstvene greške.

– Demonske sile najviše mrze onda kada se volimo, braćo i sestre. Kada se trudimo da budemo jedno, da svako od nas vidi svoj promašaj, svoj greh, i kada je spreman da kaže: Oprosti, brate i sestro!, kada je spreman da prašta unapred i daruje, ne očekujući ništa zauzvrat – poručio je patrijarh.

Ova pouka, kako proizlazi iz njegove besede, odnosi se na svakodnevne odnose među ljudima, ali i na širu zajednicu vernih. Hrišćansko jedinstvo ne čuva se samo rečima i pripadnošću istoj Crkvi već i spremnošću da se prevaziđu lične sujete, da se zatraži oproštaj i da se bližnji prihvati kao brat ili sestra.

Zato je patrijarh na kraju svog obraćanja pozvao vernike u Australiji da čuvaju zajednicu sa Hristom, podsetivši ih da udaljenost od Srbije ne znači i udaljenost od duhovne otadžbine.

– Nema distance vremenske i granice geografske kada smo u Crkvi i to smo danas pokazali. Ne samo upokojeni, i anđeli Gospodnji i sam Gospod je sa nama, a to znači čitava večnost – poručio je patrijarh Porfirije.

Mitropolit Siluan: Sveti Sava je uteha i ohrabrenje srpskom narodu

U ime vernog naroda Mitropolije australijsko-novozelandske, patrijarhu Porfiriju zahvalio je mitropolit Siluan, ističući da su svi vernici, bez obzira na to gde žive, udovi jednog Hristovog tela i da svoju pripadnost Crkvi potvrđuju zajedničkim učešćem u liturgijskom životu.

Podsetio je da više od pola veka postojanja manastira Svetog Save svedoči o istrajnosti srpske pravoslavne zajednice u Australiji i njenoj želji da sačuva veru i predanje svojih predaka.

– Mi se danas radujemo, Vaša Svetosti, prisustvu Vašem i braće arhijereja koji su doputovali da podrže Vašu sveštenu misiju i potvrdili sabornost naše Svete Crkve da, ma gde bili, mi smo jedno u liturgiji, u Hristu – kazao je mitropolit Siluan.

Posebno je ukazao i na sve veće interesovanje za pravoslavnu veru među ljudima kojima ona nije preneta porodičnim nasleđem. To, kako je istakao, predstavlja ohrabrenje za pravoslavnu misiju na australijskom tlu i podsticaj da se svedočenje vere nastavi i među budućim naraštajima.

Mitropolit Siluan zamolio je Gospoda da patrijarhu Porfiriju podari zdravlje i snagu za predstojeće godine služenja, kako bi nastavio da predvodi Srpsku pravoslavnu crkvu i duhovno brine o svom narodu.

Orden Svetog despota Stefana Lazarevića uručen Bojanu Pajiću

Liturgijsko sabranje u Manastiru Svetog Save obeleženo je i dodelom crkvenog odlikovanja. Orden Svetog despota Stefana Lazarevića uručen je Bojanu Pajiću iz Australije u znak priznanja za njegov nemerljiv doprinos očuvanju srpskog kulturnog nasleđa, neumoran rad u oblasti nauke i kulture, kao i doprinos uređenju porte manastira.

Ovo priznanje posebno ističe značaj zalaganja pojedinaca koji svojim radom doprinose očuvanju duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda izvan njegove matice. Manastiri poput Svetog Save u Ilajnu nisu samo mesta bogosluženja već i središta okupljanja zajednice, prenošenja predanja i očuvanja veza sa srpskim jezikom, istorijom i kulturom.

Na kraju susreta bratstvo Manastira Svetog Save, predvođeno igumanom, arhimandritom Teodorom, priredilo je svečanu trpezu za patrijarha, arhijereje i sve okupljene goste, čime je nastavljeno zajedništvo započeto liturgijom.

BONUS VIDEO

Susret u Patrijaršijskom dvor održan je uoči predstojeće posete patrijarha srpskog Mitropoliji australijsko-novozelandskoj, gde će se susresti sa vernim narodom i srpskom zajednicom.

U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.

Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.