ZAHVALJUJUĆI NJEMU, ZAUSTAVLJEN JE PROGON HRIŠĆANA U RIMU! Sutra slavimo Svetog mučenika Justina Filosofa!

Srpska pravoslavna crkva 14. juna obeležava Svetog mučenika Justina Filosofa, jednog od najznačajnijih ranohrišćanskih mislilaca i branilaca hrišćanske vere, čiji život svedoči o neumornoj potrazi za istinom.

Rođen oko 105. godine u samarijskom gradu Sihemu, današnjem Nablusu, od mnogobožačkih roditelja, Justin je još od mladosti tragao za smislom života i istinskom mudrošću. U želji da pronađe odgovore na najveća životna pitanja proučavao je učenja različitih filozofskih škola – stoika, peripatetičara, pitagorejaca i platonista. Iako se najduže zadržao uz Platonovu filozofiju, ni ona nije uspela da ugasi njegovu žeđ za punom istinom.

Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca koji mu je ukazao da čovek ne može sopstvenim razumom u potpunosti spoznati Boga, već da je Bog sam otkrio istinu o sebi kroz Sveto pismo. Justin je potom počeo da proučava svete knjige i ubrzo postao ubeđeni hrišćanin.

Ipak, nije odmah primio krštenje niti se javno nazivao hrišćaninom. Najpre je želeo da se lično uveri u neistinitost brojnih optužbi koje su neznabošci iznosili protiv sledbenika Hristovih. Kada je spoznao da su te optužbe lažne, potpuno je prihvatio hrišćansku veru.

Dolaskom u Rim, odeven u filozofsku odoru, stekao je veliko poštovanje i brojne učenike. Posebno ga je potreslo stradanje svetih mučenika Ptolomeja i Lukija, zbog čega je napisao svoju čuvenu Apologiju – odbranu hrišćana i hrišćanskog učenja. Spis je predao caru Antoninu Piju i rimskom senatu, a prema predanju, car je nakon čitanja naredio da se obustavi progon hrišćana.

Justin je potom odneo carevu naredbu u Malu Aziju i tako spasao mnoge nevino progonjene vernike. Kasnije se ponovo vratio u Rim, gde je nastavio da brani hrišćanstvo od napada i kleveta.

Za vreme cara Marka Aurelija napisao je i drugu Apologiju, ali je zbog svoje nepokolebljive vere stekao i brojne neprijatelje. Među njima se posebno isticao filozof Kriskent, koji ga je iz zavisti prijavio kao hrišćanina.

Justin je završio u tamnici, a prema crkvenom predanju, Kriskent ga je potajno otrovao da bi sprečio njegovo oslobađanje. Tako je 166. godine završio svoj zemaljski život i pridružio se saboru svetih mučenika.

Tropar Sveti mučenik Justin Filosof (glas 4):

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.

Za života je bio poznat po brojnim čudesima.

Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.

Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.