KAKO OTERATI TAMU KOJA NAS GUŠI: Sveti Porfirije Kavsokalivit upozorio da ne činimo ono što većina ljudi radi

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 154 (13,4-13; 14,1-5)

4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,  5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,  6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,  7. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.  8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.  9. Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo; 

10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično.  11. Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovek, odbacio sam što je detinjsko.  12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.  13. A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.

1. Držite se ljubavi, i starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.  2. Jer koji govori jezik, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne razume, pošto on duhom govori tajne.  3. A koji prorokuje govori ljudima za nazidanje i bodrenje i utješenje.  4. Jer koji govori jezik sebe izgrađuje, a koji prorokuje Crkvu izgrađuje.  5. A htio bih da svi govorite jezike, a osobito da prorokujete; jer je veći onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, sem ako i tumači, da se Crkva izgrađuje.

Jevanđelje po Mateju, začalo 80. (20,1-16)

1. Jer je Carstvo nebesko slično čoveku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj.  2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj.  3. I izišavši oko trećega časa, vide druge gde stoje na trgu besposleni. (Po jevrejskom brojanju to je devet časova ujutro; i dalje: šesti čas je podne, jedanaesti čas je pet sati posle podne.)  4. I njima reče: „Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.” 

5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako.  6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gde stoje besposleni i reče im: „Što stojite ovde celi dan besposleni?”  7. Rekoše mu: „Jer nas niko ne najmi.” Reče im: „Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.”  8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svom: „Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.”  9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar. 

10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar.  11. I primivši roptahu na domaćina.  12. Govoreći: „Evo, ovi poslednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnesmo tegobu dana i žegu.”  13. A on odgovarajući reče jednome od njih: „Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar?  14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi.  15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?  16. Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.”

Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.

Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.

Ava Justin Popović je na Saboru Svetog arhangela Gavrila 1965. godine govorio o snazi molitve i pozvao vernike da u trenucima pada i velikih nevolja prizovu pomoć nebeskih zaštitnika.

Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.