Pred oltar se danas staje lakše nego ikada, a iz mnogih brakova izlazi se gotovo istom brzinom. Dok se bračna zajednica sve češće posmatra kao dogovor koji traje dok postoji lično zadovoljstvo, Crkva i dalje podseća da brak nije običan ugovor među ljudima, već sveta zajednica koja nosi duhovnu odgovornost. Na pitanje gde se nalazi granica između ljudske slabosti i narušavanja svetinje braka, jedan od najvećih crkvenih otaca, Sveti Grigorije Bogoslov, ostavio je veoma jasan odgovor.
– Prvi brak je zakon, drugi je popustljivost, treći je bezakonje. I ko prekrši čak i ovu granicu, sličan je svinji i malo je primera takve sramote. Jer prvi brak je zajednica koju je ustanovio Bog, drugi je ustupak ljudskoj slabosti, da nas ne proguta pohota, a treći je prestup granica koje nam je dao zakon. Ali ko god, gazeći svaki stid, usudi se da sklopi četvrti, peti i naredne brakove, ne samo da je prešao granice ljudskog dostojanstva već je postao kao beslovesna zver, koja ne poznaje meru u svojim strastima.
Takva osoba više ne traži čednost, čast ili strah Božiji, već samo zadovoljenje telesne pohote, pretvarajući hram Svetog Duha u jazbinu nečistoće. Bolje bi mu bilo da se nikada nije ni rodio nego da obeščasti lik Božiji u sebi“, govorio je Sveti Grigorije Bogoslov.
Ove reči mogu delovati strogo savremenom čoveku, ali njihova suština nije osuda, već opomena. Sveti Grigorije podseća da brak nije ustanovljen radi prolaznog zadovoljstva, nego kao zajednica u kojoj muž i žena zajedno idu putem spasenja. Zato Crkva pokazuje razumevanje za ljudsku slabost, ali istovremeno upozorava da i popustljivost ima svoje granice.
Pouka velikog bogoslova ostaje podjednako snažna i danas: kada čovek izgubi svest o svetinji braka, ne dovodi u pitanje samo jednu životnu zajednicu, već i sopstveno dostojanstvo pred Bogom.
Čitanje jevanđelja za četvrtak prve sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 81 (1,28-32; 2,1-9)
28. I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično, 29. njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti; 30. došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, 31. nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi.
32. Oni, poznavši pravdu Božiju, da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine.1. Zato nemaš izgovora, o čoveče, koji god sudiš, jer u čemu sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš, činiš to isto. 2. A znamo da je sud Božiji istinit nad onima koji to čine. 3. A pomišljaš li to, o čoveče, koji sudiš onima koji to čine, a činiš isto, da ćeš ti izbeći sud Božiji? 4. Ili prezireš bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
5. Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, 6. koji će dati svakome po delima njegovim: 7. život večni onima koji istrajnošću u dobrim delima traže slavu i čast i besmrtnost; 8. a jarost i gnjev onima koji se uporno protive istini a pokoravaju nepravdi. 9. Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Judejca i Jelina;
Jevanđelje po Mateju, začalo 13 (5,27-32)
27. Čuli ste kako je kazano starima:„Ne čini preljubu”. 28. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome. 29. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao. 30. Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude bačeno u pakao. 31. Tako je kazano: „Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu”. 32. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
POGLEDAJTE JOŠ:
OVO SE 25 GODINA NIJE DOGODILO: Evo koliko stranaca je 2025. dobilo državljanstvo Nemačke!
NI ŠVAJCARSKA NIJE ONO ŠTO JE BILA: Rezultati ankete šokirali narod pred referendum o ZAUSTAVLJAJU BROJA STANOVNIKA u zemlji
SNAŽAN UDARAC ZA KANADU I EVROPSKE SAVEZNIKE! Amerika napušta bitan mehanizam u NATO!