SEIZMOLOŠKINJA OBJASNILA: Evo da li Srbiju očekuju novi i jači zemljotresi!

Seizmološkinja sa Rudarsko-geološkog fakulteta Ana Mladenović izjavila je danas da zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali da njihova pojava nije neočekivana, naglašavajući da desetak zemljotresa koji su registrovani tokom prve nedelje maja nisu uvod u jači zemljotres.

Mladenović je za Tanjug objasnila da područje Bezdana u severozapadnoj Bačkoj, gde se dogodio najjači magnitude 4,1 stepen po Rihteru pripada Panonskom basenu i seizmički je najmanje aktivno u Srbiji, pre svega zato što je najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije – Jadranske obale, Karpata i Grčke. 

– Rasedi koji tamo generišu zemljotrese nalaze se duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući – rekla je ona.

Mladenović je naglasila da su slabiji zemljotresi koji su se javili nakon onog u Bezdanu tipični naknadni udari, jer se, kako je objasnila energija oslobođena glavnim zemljotresom preraspodeljuje na okolne rasede i može izazvati manje potrese. 

– U Srbiji, kada nakon zemljotresa magnitude četiri ili pet usledi serija slabijih udara, to uglavnom znači smirivanje tla – objasnila je seizmološkinja.

Mladenović je podsetila i da svi zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori.

– Zemljina kora može da akumulira samo određenu količinu energije. Kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja i tada nastaje zemljotres. Nekada se energija oslobađa bez potresa koje ljudi mogu da osete, ali kada su pomeranja duž raseda veća, dolazi do seizmičkih udara – navela je ona.

Dodala je i da je precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa i dalje nemoguće, ali da seizmolozi mogu da procene potencijalnu seizmičku opasnost u naredne dve godine na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda.

– Mi pratimo geološke procese koji dovode do formiranja zemljotresa, odnosno kretanja blokova Zemljine kore duž raseda, aktivnost raseda i njihove dimenzije. Na osnovu toga možemo da procenimo koliki zemljotres određeni rased može da generiše, ali ne i kada će se tačno dogoditi – rekla je Mladenović.

Ona je govoreći o šteti koju može da izazove zemljotres poput onog koji se dogodio na severu Srbije, kazala da su oštećenja uglavnom posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje.

– Savremeni objekti u Srbiji projektuju se uzimajući u obzir seizmičnost područja i očekivano ubrzanje tla tokom zemljotresa. Problem nastaje kod starijih građevina ili kada se ne poštuju građevinski standardi – istakla je ona.

Mladenović je dodala i da se zgrade projektuju za određeni intenzitet zemljotresa, a intenzitet nam govori koliko ćemo mi taj zemljotres da osetimo na površini.

Kako je dodala, magnituda nekad čak i manja, ako je lokalno tlo drugačije, može da iazove veći intenzitet.

Naglasila je i da u Srbiji nikada nije  instrumentalno registrovan zemljotres  koji ima magnitudu veću od šest, precizirajući da je najjači naš instrumentalno registrovani zemljotres bio na Kopaoniku 1980. i da je imao magnitudu 5,9.

Ona je ukazala i na značaj edukacije stanovništva o pravilnom ponašanju tokom zemljotresa.

– Kod nas ne može da se dogodi zemljotres koji bi masovno rušio objekte, ali ljudi mogu sami sebi da naprave problem ako paniče, odnosno trče niz stepenice, ulaze u lift ili pokušavaju da iskaču kroz prozor… Najvažnije je ostati pribran i sačekati da potres prođe – poručila je seizmološkinja.

Mladenović je podsetila da su Turska, Grčka, Italija i područje Jadrana znatno aktivniji od Srbije zbog sudaranja Afričke i Evroazijske ploče.

Ona je naglasila i da nema naučnih dokaza da je poslednjih godina broj velikih zemljotresa u svetu povećan.

– Geološki procesi na Zemlji danas su isti kao pre više desetina hiljada godina. Nije povećana seizmička aktivnost, već interesovanje javnosti i brzina širenja informacija – rekla je ona.

Na pitanje da li čovek može da utiče na pojavu zemljotresa, seizmološkinja je odgovorila da su takve tvrdnje „u domenu naučne fantastike“.

– Čovek može izazvati veoma male potrese, poput onih tokom miniranja u rudnicima, ali ne i razorne zemljotrese. Za tako nešto bila bi potrebna ogromna količina energije usmerena duboko u Zemljinu koru, što je izvan naših mogućnosti – zaključila je Mladenović.

BONUS VIDEO