Pogibija malog Jovana Kneživića (12), sina sveštenika Ostoje Knežvića, potresla je ne samo pravoslavni svet, nego ceo region i ponovo nametnula pitanja zašto Bog stavlja roditelje u jedno ovako preteško iskušenje i uzima decu.
Odgovor na najbolnije pitanje hišćanstva pokušao je da da sveštenik Dimitrije Vidumkin.
– Svi oci i učitelji Crkve se slažu da Bog uzima svakog čoveka u trenutku koji je najbolji za njega samog. Na pitanje „zašto Bog dopušta da umire tako mnogo mladih ljudi“, Prepodobni Pajsije Svetogorac odgovara: „Niko još nije potpisao ugovor sa Bogom u kome piše kada će umreti. Bog uzima čoveka u najzgodnijem trenutku njegovog života, uzima ga na posebni, za njega, najpodesniji način, kako bi spasao njegovu dušu“ – počinje otac Dimitrije pa dodaje:
– Ovde ćemo nešto pojasniti. Naravno da prepodobni Pajsije ne govori da će se spasiti svi ljudi, već da Bog koristi samu smrt na dobrobit čoveka, čije je spasenje još uvek moguće. To se dešava na razne načine: „Ako Bog vidi da će se čovek ispraviti, ostavlja ga u životu. Ukoliko vidi da će se čovek iskvariti, uzima ga kako bi ga spasao. A druge, koji vode grešan život, ali imaju težnju da čine dobro, On uzima pre nego što uspeju da učine to dobro delo. Bog tako postupa jer zna da bi ti ljudi učinili dobro, ako bi imali tu mogućnost. To jest, Bog kao da im kaže: Ne trudite se, dovoljne su i vaše dobre težnje. A još one koji su jako dobri, Bog uzima Sebi zato što su i u Raju potrebni cvetni pupoljci.“
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, naglašava sveštenik Dimitrije, Sveti oci dele mišljenje da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
– Svetitelj Teofan Zatvornik je ovako tešio ožalošćenu majku koja je izgubila svoju kćer punu vrlina: „Kćer vam je umrla dobra, ispunjena vrlinama. Treba da kažete: Hvala ti, Gospode, što si je uzeo što pre, što joj nisi dao da se poda sablaznima i primamljivim strastima sveta. A vi žalite što ju je Bog izbavio od tih iskušenja i uzeo je u sveto Carstvo svoje, čistu i neporočnu. Ispada da bi bolje bilo da je ona odrasla i upustila se u sve sablazni, što danas nije nikakva retkost za mlade simpatične devojke, kakva je, kako tvrdite, bila vaša preminula kćer. Mudra je majka koja želi da njena kćer bude spasena, a ne izgubljena“.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
– Mnogima je poznat školski primer iz života ruskog revolucionara iz ranog 19. veka Riljejeva, koji nam je davno predočio prepodobni Varsonufije Optinski. To je divan primer otkrovenja Božijeg o mogućem razlogu smrti u mladosti. Majka ovog dekabriste je ispričala prepodobnom Varsonufiju kako se njen sin teško razboleo kada je imao tri godine. Sve je ukazivalo na njegovu skoru smrt, a ona je pala na kolena pred ikonama Spasitelja i Božije Matere, ne želeći s tim da se pomiri, i počela da se moli revnosno, silovito, sa suzama u očima. Odnekud joj se ukazao odogovor: „Dobro razmisli, ne moli Gospoda da ti dete ozdravi… On, sveznajući, želi da ti i tvoj sin izbegnete buduća stradanja. Šta ako je njegova smrt nužna ovoga časa? Zbog blagosti i milosrđa Svoga, pokazaću ti njegovu budućnost, zar ćeš se i tada moliti da ozdravi?“
I videla je ceo njegov životni put.
– Provedena je kroz razne sobe, koje su predstavljale životne etape njenog sina i kada je došla do poslednje odaje čula je strašan krik: „Predomisli se, bezumnice! Biće prekasno ako vidiš to što se skriva iza ovog poslednjeg vela! Bolje se pokori volji Božijoj, ne moli se za život deteta, koje je još uvek poput anđela i ne poznaje zla“. Ali ona je uzviknula: „Ne, ne! Želim da živi!“ Zadihana je potrčala da otkrije šta se krije na kraju. Polagano joj se otkrivao prizor i ona je videla vešala namenjena svom sinu. Posle ovog viđenja dete je brzo počelo da se oporavlja, a njegova majka je ubrzo zaboravila sve što je videla…
Sve što Bog preduzima u vezi nas je na našu korist. Čak i našu smrt, priča sveštenik Dimitrije, vladika života i smrti koristi na našu dobrobit.
– Usmerenje volje čoveka, njegovo duševno stanje, to su oblasti koje su prilično skrivene, ne samo za naše bližnje, već su nedovoljno jasne i nama samima. Jedino Bog može u celosti prozreti i oceniti naše stanje i izvući istinit zaključak. Štedeći čoveka, Bog ga može uzeti u cvetu njegove snage, kako ga preteški teret budućih greha ne bi lišio i poslednje nade na život večni. O tome govori prepodobni Pajsije Svetogorac: „Kada mi kažu da je neki mladić umro, ja tugujem, ali tugujem kao čovek. Jer, ako bolje sagledamo stvari, uvidećemo da što je čovek odrasliji, to mu je teže da se bori protiv grehova i sve ih više sakuplja. Posebno svetovni ljudi – što duže oni žive, to više pogoršavaju svoje stanje brigama, nepravdama i tome slično, umesto da ga poprave. Zato, čovek koga Bog uzima iz tog života u dečjem uzrastu ili u mladosti, više dobija nego što gubi“.
Na kraju otac Dimitrije konstatuje:
– Ne možemo da razumemo razlog rane smrti svakog pojedinačnog čoveka, to je nemoguće. To je tajna sakrivena u dubinama Božanskog sveznanja i nije dostupna našem rasuđivanju, barem za ovoga života. Nije nam ni potrebno da pokušamo da razotkrijemo tu tajnu. Slični pokušaji su ostali besplodni, a mogu dovesti čoveka, koji je izgubio blisku osobu, do velike tuge, pa čak do očajanja. Bolje je da se kroz veru u Boga potrudimo da pronađemo smisao u tom gubitku, jer samo srce vernika može u jednom tihom trenutku žalosti čuti utešni šapat: „Ne plači, tvoji voljeni su sa mnom“.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
POGLEDAJTE JOŠ:
BJELOGRLIĆ SLAO VIP POZIVNICU GENERALU DIVJAKU! Jovo izbegao pravdu za zločine, a dobio poziv za prvi red za film blokadera!
ANS: N1 i Tatalovićeva svesno obmanuli javnost, uvodimo odeljak Zid srama
OVO JE NAJOPASNIJA ZABLUDA U VERI: Vladika Nikolaj upozorava na razliku koja se ne vidi odmah, ali određuje sve