JESTE LI SE NEKADA ZAPITALI ZAŠTO BOG NE USLIŠUJE VAŠE MOLITVE? Patrijarh Pavle je otkrio zašto Gospod nekada odlaže ono što iskreno tražimo

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (49,6-10)

6. I reče mi: „Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.” 7. Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: „Carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao.”

8. Ovako veli Gospod: „U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo; 9. Da kažeš sužnjima: ‘Izađite’ onima koji su u mraku: ‘Pokažite se.’ Oni će pokraj puteva pasti, i paša će im biti po svim visokim mestima. 10. Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodeneh provodiće ih.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (31,3-16)

3. I Gospod reče Jakovu: „Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja ću biti s tobom.” 4. I poslavši Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom. 5. I reče im: „Vidim gde lice oca vašeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom. 6. I vi znate da sam služio ocu vašem kako sam god mogao; 7. A otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti;

8. Kad on reče: „Što bude šareno neka ti je plata, onda se jagnjilo sve šareno; a kad reče: s belegom što bude neka ti je plata, onda se jagnjilo sve s belegom. 9. Tako Bog uze stoku ocu vašem i dade je meni; 10. jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze behu šareni, s belegom prutastim i kolastim. 11. A anđeo Gospodnji reče mi u snu: „Jakove!” A ja odgovorih: „Evo me.”

12. A on reče: „Podigni sad oči svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s belegom prutastim i kolastim; jer videh sve što ti čini Lavan. 13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i učinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.” 14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: „Eda li još imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svojega? 15. Nije li nas držao kao tuđinke kad nas je prodao? Pa je još i naše novce jednako jeo. 16. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našem, naše je i naše dece. Zato čini sve što ti je Gospod kazao.”

Priče Solomonove (21,3-21)

3. Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva. 4. Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je. 5. Misli vredna čoveka donose obilje, a svakoga nagla siromaštvo. 6. Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt. 7. Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo. 8. Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo. 9. Bolje je sedjeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.

10. Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega. 11. Kad podsmevač biva karan, neiskusan biva mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje. 12. Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo. 13. Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogoga, vikaće i sam, ali neće biti uslišen. 14. Dar u tajnosti utišava gnev, i poklon u nedrima žestoku srdnju. 15. Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.

16. Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih. 17. Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti. 18. Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik. 19. Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnjevljivom. 20. Dragoceno je blago i ulje u stanu mudrog, a čovek bezuman proždire ga. 21. Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.

Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.

Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.

Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.

Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.