DANAS POČINJE CVETNA SEDMICA VELIKOG POSTA: Otac Aleksandar otkriva šta donose ovi posebni dani pred Vaskrs

Postoji sedmica u toku Velikog posta kada se tišina ne prekida, ali postaje dublja. Kada se ne govori glasnije, ali se razume više. Ta nedelja počinje danas – Cvetna sedmica, poslednji korak pred događaje koji stoje u samom središtu hrišćanske vere.

Prvog dana Cvetne sedmice Crkva slavi Svetog Aleksija Čoveka Božjeg, koji je svesno ostavio bogatstvo, dom i ime da bi živeo kao nepoznat prosjak, u molitvi i potpunom predanju Bogu čak 34 godine. Njegov život ne zvuči kao priča iz prošlosti, već kao tiho pitanje savremenom čoveku: šta smo spremni da ostavimo zarad onoga što je zaista važno?

Zašto je milosrđe važnije od običaja

Narodno predanje kaže da u ponedeljak Cvetne sedmice treba dati milostinju svakome ko je zatraži. Ali Crkva ide dalje od običaja – milosrđe nije jednodnevna dužnost, već trajno stanje srca. Ne meri se danima, već spremnošću da u drugome prepoznamo bližnjeg, bez odlaganja i bez računice.

Kako sedmica odmiče, pogled vernika se sve jasnije usmerava ka događajima koji dolaze. U subotu, na praznik Vrbice ili Lazareve subote, u hramove se unose vrbove grančice. One se osveštavaju i nose kući, gde ostaju pored ikona kao znak radosti i nade. Taj praznik nosi uspomenu na vaskrsenje Lazara – događaj koji nije samo čudo, već najava nečega mnogo većeg.

U nedelju koja sledi, na Cveti, iako post traje, toga dana je dozvoljena riba – kao mali predah, ali i nagoveštaj radosti koja dolazi. To nije odstupanje od posta, već podsećanje da post nije sam sebi cilj, već put ka susretu.

Šta znači „danas“ u bogosluženju i zašto to menja sve

Upravo o tom susretu piše Aleksandar Šmeman u knjizi „Veliki post“, otkrivajući dublji smisao ove sedmice:

– Cela sedmica je u duhovnom meditiranju o predstojećem susretu Hrista i smrti – najpre u licu njegovog prijatelja Lazara, a zatim Hristovoj sopstvenoj smrti… Ona predstavlja približavanje onoga ‘Hristovog časa’ o kome je On tako često govorio…

wikipedia/Algoman

 

Otac Aleksandar ne ostaje na opisu, već postavlja pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta za nas znači to „danas“ koje Crkva stalno ponavlja u bogosluženju? Kada se peva „danas dolazi u Jerusalim“, da li je to samo sećanje ili nešto što se zaista događa?

– U proslavljanju događaja iz Hristovog života, Crkva veoma često,  ako ne i uvek, transponuje prošlost u sadašnjost… Postavlja se pitanje: kakvo značenje ima ovo prenošenje događaja?

Odgovor koji se nazire nije intelektualni ukras niti puka emocija. To „danas“ znači da se događaji ne posmatraju sa distance, već da se u njih ulazi. Da se ne prisećamo, nego učestvujemo. Da Veliki post nije niz pravila, već put kojim se ide stvarno, lično i neponovljivo.

Cvetna sedmica zato nije samo uvod u završnicu posta. Ona je poziv na budnost. Na sabiranje. Na preispitivanje – ne spoljašnjeg, nego unutrašnjeg.

 

I odmah iza nje dolazi Stradalna sedmica, najtiši i najdublji deo crkvene godine. A na njenom kraju – Vaskrs, praznik koji ne dolazi kao iznenađenje, već kao odgovor na sve što je u ovim danima proživljeno.

Zato ova nedelja ne traži mnogo reči. Traži pažnju. I spremnost da ono „danas“ iz bogosluženja postane i naše lično – sada.

Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.

Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.

Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.

Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.