Zimske ili celogodišnje gume – gde je zapravo ušteda?

Cene goriva, servisa i održavanja automobila sve više opterećuju kućni budžet, pa vozači na različite načine pokušavaju da smanje troškove. Jedna od dilema koja se svake jeseni ponavlja jeste – da li kupiti klasične zimske gume ili se odlučiti za celogodišnje i tako izbeći menjanje kompleta dva puta godišnje?

Na prvi pogled, računica deluje jednostavno. Sa celogodišnjim gumama nema odlaska kod vulkanizera na početku i kraju sezone, nema potrebe za skladištenjem drugog kompleta, a moguće je uštedeti i na kupovini dodatnih felni. Međutim, testovi pokazuju da izbor ipak nije tako jednostavan.

Nezavisna testiranja nemačkog časopisa AutoBild i automobilskog kluba ADAC pokazala su da između pojedinih modela postoje velike razlike, ali i da zimske i celogodišnje gume imaju jasne prednosti u različitim uslovima vožnje.

Na snegu kvalitetne celogodišnje gume mogu da budu iznenađujuće dobre. Pojedini modeli, poput Pirelli Cinturato All Season SF3 i Continental AllSeasonContact 2, pružaju veoma dobru trakciju i bočno vođenje na ugaženom snegu, približavajući se rezultatima pojedinih zimskih guma.

Ipak, kada dođe do naglog kočenja na snegu i ledu, klasične zimske gume i dalje imaju prednost. Modeli poput Michelin Pilot Alpin 5 ili Continental WinterContact TS870 zaustavljaju automobil nekoliko metara ranije. Za to su zaslužni mekša smeša prilagođena niskim temperaturama i gušća mreža lamela koje omogućavaju bolje prijanjanje.

Zbog toga su zimske gume i dalje logičniji izbor za vozače koji često putuju u planinske krajeve, voze po neočišćenim putevima ili se redovno susreću sa snegom i ledom.

S druge strane, slika se menja na mokrom i suvom asfaltu. U gradovima i nizijskim krajevima veliki deo zime prolazi uz kišu, bljuzgavicu i temperature koje su često iznad nule. U takvim uslovima kvalitetne celogodišnje gume mogu da pokažu svoje prednosti.

Klasična zimska guma ima mekšu smešu i duboke kanale, pa na višim temperaturama može da bude manje precizna i da ima nešto duži put kočenja na suvom ili blago vlažnom kolovozu. Kvalitetne celogodišnje gume, poput Bridgestone Turanza All Season 6, u pojedinim testovima postižu rezultate na mokrom i suvom asfaltu veoma bliske letnjim gumama.

Tu dolazimo i do računice. Celogodišnje gume mogu da znače manje troškova jer vozač koristi samo jedan komplet tokom cele godine, nema dva sezonska menjanja i ne mora da plaća skladištenje drugog kompleta. Međutim, ušteda nije ista za sve.

Veliku ulogu igra kilometraža. Ako automobil godišnje prelazi više od 20.000 kilometara, celogodišnje gume se koriste tokom cele godine i mogu se znatno brže potrošiti. U tom slučaju prednost koju ste dobili izbegavanjem dva kompleta guma može relativno brzo da se istopi.

S druge strane, za vozače koji godišnje prelaze oko 10.000 kilometara i uglavnom se kreću po gradu, autoputu i nizijskim predelima sa blagim zimama, kvalitetne celogodišnje gume mogu predstavljati praktičniju opciju.

Ipak, stručnjaci posebno upozoravaju na jednu stvar – ušteda na gumama ne bi trebalo da znači kupovinu najjeftinijeg modela. Testovi su pokazali ogromne razlike u dužini kočenja.

U jednom testu celogodišnjih guma, jeftiniji Goodride model zaustavio je automobil tek posle 103 metra pri brzini od 100 kilometara na sat na mokroj i suvoj podlozi, dok je vozilo sa Bridgestone gumama stalo nakon 83 metra. Slične razlike primećene su i među zimskim gumama, gde su pojedini jeftiniji modeli imali i do 15 metara duži zaustavni put na mokrom kolovozu od najbolje ocenjenog modela.

Zato izbor guma ne bi trebalo praviti samo prema ceni. Mnogo je važnije uzeti u obzir gde se automobil najčešće vozi, koliko kilometara prelazi tokom godine i kakvi su vremenski uslovi na toj ruti.

Za vozače koji uglavnom voze po gradu i prelaze manje kilometara, kvalitetne celogodišnje gume mogu biti praktično i ekonomično rešenje. Oni koji često voze po snegu, ledu i planinskim putevima, međutim, imaju mnogo više razloga da ostanu pri klasičnim zimskim gumama.