ZAŠTO SE ČOVEK NE MENJA NI KAD ZNA DA GREŠI? Vladika Nikolaj otkriva zašto ljudi nastavljaju da prave greške i kada znaju šta je ispravno

Reči apostola Pavla o „otrežnjenju kao što treba“ iz Prve poslanice Korinćanima, koje tumači i vladika Nikolaj Velimirović, otvaraju pitanje koje ne gubi na oštrini ni kada se čita u savremenom kontekstu: šta znači živeti budno pred sopstvenim postupcima i gde prestaje samopravdanje, a počinje odgovornost.

U besedi za sredu treće sedmice po Vaskrsu, vladika Nikolaj povezuje ovu apostolsku opomenu sa događajem Vaskrsenja Hristovog, kao ključnim trenutkom koji menja način na koji se čovek odnosi prema grehu i sopstvenom životu. Iz te perspektive, greh nije samo slabost volje, već stanje koje se razotkriva tek kada se čovek suoči sa činjenicom pobede nad smrću i pozivom na drugačiji način postojanja. Upravo zato ova beseda ne ostaje u ravni moralne pouke, već postaje poziv na unutrašnji prelom – odluku koja ne trpi polovičnost, već zahteva jasno razdvajanje od onoga što razara savest i smisao.

Beseda o otrežnjenju od greha

„Otrijeznite se jedanput kao što treba, i ne griješite.“ (I Kor. 15,34)

Ovu zapovest daje apostol u vezi sa vaskrsenjem Hristovim. Pošto je izređao mnoge dokaze vaskrsenja Gospodnjeg, on odlučno zapoveda vernima da se otrezne kao što treba i da više ne greše. Zašto apostol stavlja naše otrežnjenje u zavisnost od vaskrsenja Gospoda? Zato što je vaskrsenje Hrista iz mrtvih glavni utuk grešenju.

I zato što nas ništa u svetu ne može odvratiti od grešenja kao saznanje da je Gospod ustao iz groba, da živ sedi sada na prestolu slave i da čeka nas na Svome Sudu. Grešenje i posle toga saznanja savršeno je bezumlje. A otrežnjenje od grešenja posle toga saznanja savršeno je prirodno i razumno.

Otrijeznite se jedanput kao što treba! Ne polutanski nego potpuno. Izbите iz svoje pameti i sećanje na greh. Jer greh je kao biljka koja može rasti i u najbezvodnijim krajevima. Jedna kap vlage – i prividno usahla biljka ozeleni. I jedno sećanje na prividno davno umrli greh oživljava ga i čini silnim. Neznabošci, koji ne imadoše primer vaskrsenja iz mrtvih i grešiše, imaće nekog opravdanja na Sudu. Oni će reći: nije bilo ništa tako silno što bi nas moglo otrezniti od grešenja.

Mi smo držali da je grob poslednje ušće reke čovečjeg života, jer nismo imali dokaza života posle smrti. Tako će neznabošci. Ali kako ćete se vi, hrišćani, opravdati, vi koji saznaste za vaskrsenje Hrista i ne otrezniste se; vi koji čuste tolika svedočanstva o Vaskrsu i o Sudu, i produžiste grešiti – kako ćete se vi opravdati?

Braćo moja, otreznite se jedanput kao što treba i ne grešite, jer Hristos vaskrse iz groba. O vaskrsli i živi Gospode, pomozi nam otrezniti se od grešenja jednom za svagda. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 3. sedmice po Vaskrsu osvetljava se trenutak kada apostoli ne dolaze do istine putem razmišljanja, već kroz susret koji ih postavlja pred činjenicu kojoj se više ne traži objašnjenje.

U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.