Kada se govori o celomudrenosti i devstvu, tema se često nepravedno vezuje gotovo isključivo za žene. Od njih se očekuju čednost i uzdržanje, dok se muškarcu neretko pronalaze opravdanja za isto ponašanje. Sveštenik Petar Gurjanov, međutim, podseća da takav pogled zanemaruje odgovornost muškarca i njegovu ulogu u odnosu prema ženi.
– Nekako je uvreženo mišljenje da se tema celomudrenosti i devstva tiče samo žena. Često se upravo one okrivljuju za sve grehe i posledice bluda. Ali moramo priznati da muškarac u ovom pitanju nosi ogromnu odgovornost, jer mu je sam Gospod podario posebnu ulogu: biti glava znači odgovarati za sve.
U nastavku otac Petar tu odgovornost postavlja pred muškarca vrlo konkretno. Ako mu je poverena uloga glave i zaštitnika, onda se postavlja pitanje šta se događa kada upravo on postane izvor sablazni, nečistote i izdaje.
– I šta onda dobijamo? Onaj koji treba da bude primer pobožnog i dobrog života, da štiti ženu od zla, upravo je onaj koji je sablažnjava, oskrnavljuje, laže i izdaje?
Kako muškarci opravdavaju život u bludu
Jedan od razloga zbog kojih se takvo ponašanje održava jesu opravdanja kojima muškarac pokušava da ubedi sebe i druge da njegov postupak zapravo nije greh. Među njima su pozivanje na zdravlje, navodna prirodna potreba, ponašanje žena i pritisak društva.
– To je potrebno zbog zdravlja, uzdržavanje je štetno, devojke same navaljuju i postale su veoma dostupne, a na kraju krajeva, greh je na ženi, muškarac tu nema nikakve veze. A i svi prijatelji će me ismevati ako budem drugačiji od ostalih – kaže otac Petar, prenosi portal spassobor.ru.
Otac Petar takva opravdanja odbacuje i upozorava muškarce da ne traže podršku za svoj greh među ljudima koji ga podstiču ili mu se podsmevaju kada pokušava da živi drugačije. Posebno naglašava da intimni život ne treba pretvarati u temu razgovora i hvalisanja.
– Na sve moguće načine muškarci pokušavaju da opravdaju greh bluda. Malo vrede takvi prijatelji. I uopšte, ni sa kim i nikada ne razgovarajte o svom intimnom životu, osim kada se kajete na ispovesti pred sveštenikom.
Nakon toga sveštenik se vraća na jedno od najčešćih opravdanja, tvrdnju da je blud navodno povezan sa zdravljem. Za njega je takvo obrazloženje neprihvatljivo, jer zdravlje ne može biti opravdanje za greh.
– A što se tiče zdravlja, njega nam daje samo Bog! Ko je i kada od greha i nečistote postao zdraviji i srećniji? Teško onim lekarima koji su izmislili takve lažne teorije i tako guraju muškarce u smrtni greh.
Da bi pokazao koliko smatra besmislenim povezivanje greha sa fizičkom koristi, otac Petar koristi veoma oštro poređenje. Namerno ga dovodi u vezu sa postupkom koji bi svakome bio očigledno destruktivan, kako bi pokazao apsurd takvog opravdanja.
– Opravdanje da je „blud dobar za zdravlje“ isto je toliko besmisleno kao kada bi neko rekao: „Ići ću da nasmrt prebijem desetak ili dvadesetak ljudi, ali ću zato ojačati mišiće i napraviti dobru fizičku vežbu.“ Blud je jednako strašan greh kao i ubistvo!
Kakav muškarac treba da bude
Posle pitanja zdravstvenih opravdanja, otac Petar širi temu na pitanje kakav bi muškarac trebalo da bude. Kao suprotnost savremenom modelu u kojem se muškost povezuje sa osvajanjem, uspehom i uživanjem, on podseća na hrišćanske uzore iz prošlosti.
– Kroz sve vekove su muškarci bili poznati po svojim izuzetnim duhovnim osobinama i hrišćanskim vrlinama: snagom duha, plemenitošću, smirenjem, dostojanstvom, velikodušnošću…
U tom istorijskom sećanju posebno mesto imaju svetitelji koji su bili vojskovođe, ratnici i kneževi. Njihova veličina, prema rečima oca Petra, nije bila samo u položaju koji su zauzimali, već u spremnosti da svoj život podrede veri, porodici i otadžbini.
– Mnoštvo svetitelja, među kojima su bili veliki vojskovođe, ratnici i kneževi, svi su bili verujući pravoslavni ljudi. Oni su ponos, jer su spasavali svoje porodice i otadžbinu, umirali za Hrista, ne štedeći svoj život i pokazujući najviši stepen ljubavi i plemenitosti – kaže ovaj sveštenik.
Nasuprot takvom idealu, sveštenik posmatra ono čime se danas muškarci često hvale. Umesto duhovnih vrlina i spremnosti na žrtvu, kao merila uspeha pojavljuju se materijalna dobra, karijera i broj žena koje je muškarac uspeo da zavede.
– A šta se događa danas? Čime se danas, u najvećem broju slučajeva, hvale savremeni muškarci: karijerom, novcem, automobilima i, što je najstrašnije, brojem zavedenih žena? Zar su nečistota i materijalna dobra stečena nepravednim putem pokazatelj uspeha?
Otac Petar primećuje i promenu u odnosu muškaraca prema sopstvenom izgledu. Ono što se nekada prvenstveno vezivalo za žensku preokupaciju postalo je sve prisutnije i među muškarcima.
– Primetimo i da muškarci nikada ranije nisu bili toliko opterećeni svojim spoljašnjim izgledom, što se obično smatralo preokupacijom žena. Čemu to?
Poseban problem, prema njegovom mišljenju, nastaje kada muškarac već ima novac, status, položaj ili drugi oblik društvene moći. Tada žene mogu prestati da budu doživljavane kao ličnosti i postati predmet posedovanja i dokaz uspeha.
– Tema bluda posebno se tiče onih muškaraca koji su nešto postigli u ovom životu, stekli određeni status, položaj ili finansijski uspeh. Žene za njih postaju stvari i što ih je više, to bolje, a to već prerasta u manijakalnu strast.
Takav odnos prema ženama, navodi dalje otac Petar, može prerasti u svojevrsno sakupljanje i odbacivanje. Žena se ne posmatra kao osoba sa sopstvenim dostojanstvom, već kao nešto što se može osvojiti, razmenjivati ili odbaciti kada više nije potrebno.
– O ženama se klade, one se „sakupljaju“, a nepotrebne se odbacuju. Mnogi takvi muškarci počinju da veruju u sebe do te mere da, u svom bezumlju, ustaju protiv samog Boga i Njegovih svetih zapovesti! Istovremeno je i smešno i strašno. Jedan anđeo se nekada takođe pogordio da je zauvek postao demon.
„Bludnici biraju bludnice“
Sledeća tema koju otac Petar otvara jeste podsežanje da se muškarci danas sve češće zale da u savremenom društvu nema dovoljno čestitih žena. On ne prihvata da muškarac takvu tvrdnju izgovori, a da prethodno ne pogleda sopstveni život.
– Mnogi muškarci se žale da danas ima malo čestitih žena i da su gotovo sve lako dostupne. Teško je tome protivrečiti. Ali, stavimo ruku na srce, da li muškarci koji bludniče zaista zaslužuju čiste i čestite devojke?
Odgovor koji daje oštar je i direktan. Čovek koji sam živi u bludu, smatra sveštenik, ne može olako očekivati da će pronaći ono što svojim životom ne čuva i ne poštuje.
Zato bludnici biraju bludnice – špodseža protojerej Petar Gurjanov.
U nastavku se pitanje posledica takvog načina života pomera sa odnosa između muškarca i žene na odgovornost prema nerođenom detetu. Otac Petar posebno ističe da muškarac ne može da se izuzme iz odgovornosti za posledice odnosa u kojem je učestvovao.
– Obično je parola muškaraca koji vode takav život samo jedna: „Naše nije da rađamo, već da uživamo i bežimo.“
Takav stav, upozorava on, može dovesti do veoma teških posledica, među kojima posebno izdvaja abortus. U njegovom tumačenju, odgovornost za njega nije samo ženska.
– A strašne posledice bluda, među kojima je i abortus, jesu i muški greh! Muškarac je neposredni saučesnik u ubistvu nerođenog deteta.
Iz pitanja odgovornosti za posledice bluda otac Petar se ponovo vraća na širu sliku muškarca koji je pozvan da bude duhovno snažan. Umesto toga, on može postati zarobljen sopstvenim strastima, dok i žena ulazi u isti krug greha.
– Šta onda dobijamo? Muškarac, koji je pozvan da bude istinski duhovni ratnik, postaje samo marioneta u rukama đavola? A žene, koje takođe hodaju u tami, lako upadaju u te smrtonosne mreže laži, poroka i izopačenosti.
Posledice takvih odnosa, prema svešteniku, često se vraćaju upravo onima koji su u njih ušli. Umesto ljubavi i sigurnosti dolaze suze, patnja, poniženje i izdaja.
– A ono što je najstrašnije jeste to što same sablažnjavaju muškarce. I šta dobijaju? Suze i patnju, poniženje, izdaju i beskrajne preljube.
Posebno upozorenje odnosi se na muškarca koji u brak ulazi bez pokajanja zbog svog ranijeg života. Prema rečima oca Petra, brak sam po sebi ne predstavlja automatski prekid sa starim navikama.
– Ako muškarac bludniči pre braka i ne pokaje se zbog toga, kada postane muž neće prestati, već će možda bludničiti još više. Od takvih „muškaraca“ treba bežati – kaže otac Petar.
Takav čovek, dodaje otac Petar, ne ostaje jedini koji trpi posledice sopstvenog ponašanja. Ako se ne zaustavi, u svoj pad može povući i osobu sa kojom živi.
– Oni sami tonu u grehovnu močvaru i povlače žene sa sobom u taj ponor.
Kada greh postane normalan
Zbog toga sveštenik poziva čoveka da ne prihvata kao merilo ono što je postalo uobičajeno u društvu. Većina ne može biti zamena za savest, niti popularno ponašanje može postati merilo dobra i zla.
– Ne treba se prilagođavati svetu koji je podivljao i koji je odavno skrenuo s uma. Treba slušati samo svoju savest i Boga!
Odatle otac Petar prelazi na jednu kratku, ali snažnu izreku o čoveku koji može biti telesno živ, a duhovno već mrtav. Ona postaje slika posledice dugotrajnog života u grehu.
– Postoji izreka: „Umro u tridesetoj, sahranjen u šezdesetoj.“ Blud je strašan zato što od nas čini duhovne mrtvace, kada srce okameni, a greh postane nešto normalno. To je početak kraja…
Dalje, sveštenik postavlja pitanje kako bi čovek koji je izgubio vlast nad sobom mogao da odgovori na velike životne izazove. Kao krajnji primer navodi rat i odbranu otadžbine.
– A šta ako, ne daj Bože, dođe rat? Hoće li otadžbinu moći da zaštite oni koji su navikli da izdaju, koji su ogrezli u bludu i čije su misli samo o „tome“?
Za oca Petra, hrabrost nije samo fizička osobina. Ona je povezana i sa karakterom, samokontrolom i spremnošću čoveka da ne postane rob svojih strasti.
– Okoreli bludnici obično su jadne kukavice. Hrabri i snažni muškarac nikada neće pasti toliko nisko da se oda bludu i izdaji.
U nastavku ove misli on koristi još oštriju asocijaciju, povezujući izdaju sa ratom i pitanjem odnosa prema izdajnicima.
– A šta se u ratu radi sa izdajnicima?
Blud kao duhovna zavisnost
Posle toga otac Petar ponovo ulazi dublje u prirodu bluda. Ne vidi ga samo kao pojedinačni prestup, već kao posledicu niza osobina koje čoveka čine nesposobnim da preuzme odgovornost za sopstveni život.
– Neodgovornost, nezrelost i strašna, bezumna gordost kriju se iza muškog bluda. To je gnusna krađa, upodobljavanje životinjama.
Kada govori o odnosu prema bludnoj nasladi, sveštenik koristi poređenje sa zavisnošću od narkotika. Želi da pokaže kako čovek može nastaviti da se predaje nečemu čak i onda kada već vidi da ga to uništava.
– Težnja za bludnim nasladama može se uporediti sa narkomanskom zavisnošću, i to već u njenom smrtonosnom stadijumu. To je kao pas koji liže jezikom gvozdenu testeru i, iako već krvari, ne može da prestane. To je veoma opasna igra!
Kada takvo ponašanje uđe u porodični život, posledice više nisu ograničene na samog čoveka. Otac Petar govori o porodicama koje se raspadaju, deci koju očevi napuštaju i odnosima u kojima se izdaja, skandal i promena partnera pretvaraju u obrazac života.
– Porodice se raspadaju, očevi odlaze iz porodice, napuštaju svoju decu, izazivaju krvoprolića i skandale, izdaju, menjaju žene u nedogled i čemu se nadaju?
Na tom mestu ponovo se vraća na početnu misao o muškarcu kao glavi porodice. Ako muškarac prihvata tu ulogu, onda ne može da prihvati samo njene privilegije, a da odbaci odgovornost koju ona nosi.
– Ako je muškarac glava porodice, onda je on kriv, jer je glava – kaže protojerej Petar Gurjanov.
U nastavku sveštenik govori o posledicama greha koje čovek ne može jednostavno da izbegne. Njegovo svešteničko iskustvo, kako navodi, pokazalo mu je da blud ostavlja trag i onda kada spoljašnji život izgleda uspešno.
– Nijedan greh, a naročito tako težak kao što je blud, neće ostati bez posledica i odgovaranje za njega biće veoma strašno. Duhovni zakoni deluju čak i kada čovek u njih ne veruje.
Otac Petar zatim svoje upozorenje potkrepljuje ličnim iskustvom iz svešteničke službe. Govori o muškarcima različitih godina i društvenog položaja koje je ispovedao i o patnji koju, prema njegovim rečima, prepoznaje iza njihove spoljašnje slike.
– Kao sveštenik koji je ispovedio stotine muškaraca različitih godina i društvenog položaja, svedočim da neizbežna žalost, nevolje i bolesti dolaze u život bludnika – ističe otac Petar.
Ipak, čak i nakon svih upozorenja, tekst ne završava beznadežno. Otac Petar ostavlja prostor za pokajanje i promenu. Čovek koji je pao može da prekine sa grehom i započne drugačiji život, ali za to je potrebna odluka.
– I često sam muškarac razume da mu je veoma teško, bolno i usamljeno, čak i kada spolja sve izgleda dobro. Ne shvata zbog čega mu se duša toliko muči…
Iz tog unutrašnjeg bola, prema rečima oca Petra, čovek može da dođe do spoznaje da problem nije nestao uprkos spoljašnjem uspehu. Tada se otvara mogućnost da prizna greh i počne da se menja.
– Ali, daj Bože, da čovek ipak stigne da se pokaje, odlučno ostavi greh bluda i krene putem ispravljanja. Jer posle smrti pokajanja više neće biti. A smrt može doći u svakom trenutku.
Na kraju sveštenik ukazuje na ono što vidi kao put izlaska iz takvog stanja. To nisu nova opravdanja, već celomudrenost, molitva i život u zajednici sa Bogom i Crkvom.
– Celomudrenost, molitva, život sa Bogom, učestvovanje u svetim tajnama ispovesti i pričešća, to je ogromna i jedina spasonosna snaga.
U tom završnom delu on objašnjava i zašto, prema njegovom shvatanju, vera i Crkva predstavljaju prepreku životu u grehu. Ako čovek želi da promeni život, mora da se okrene Bogu, dok će ga, kako upozorava, sile koje ga vode u greh pokušavati da zadrže u njemu.
– Nije slučajno što se na veru i Crkvu toliko napada, jer samo Bog može da nas spase. Đavo će učiniti sve što je moguće da nas pogubi! A blud je jedan od najdelotvornijih i najlakših načina da se čovek uništi i dovede do potpunog očajanja.
Svoj tekst otac Petar završava podsećanjem da čovek na kraju ipak mora sam da izabere put kojim će krenuti. Za njega ne postoji mogućnost da se greh i život sa Bogom trajno posmatraju kao dva ravnopravna puta.
– I ovde nema srednjeg stanja. Ili si lopov ili nisi lopov. Ili si ubica ili nisi ubica. Ili si sa Bogom ili si sa đavolom. Izbor je na nama.
BONUS VIDEO
Dok se jedni pravdaju da „samo prate“, a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
POGLEDAJTE JOŠ:
POKRENUTA BLOKADERSKA ŠIFRA „ZELENO“! Evo ko blokaderima određuje kandidate za predstojeće izbore – KOMPLETNA LISTA S 250 IMENA STIŽE IZ JEDNE ZAPADNE PRESTONICE!
ISCELILI DEČAKU OKO, IDOLSKI HRAM PRETVORILI U CRKVU, PA BAČENI U BUNAR: Sutra slavimo Svete mučenike Flora i Lavra
KRALJ JESENJE TRPEZE: Sočni kolač sa pudingom i šljivama za koji će vam svi tražiti recept