ZAŠTO HRIŠĆANI RATUJU SA STIDOM, A NE SA PONOSOM? Odgovor vladike Nikolaja iznenađuje

Proročkim rečima o mačevima koji postaju raonici i kopljima koja se pretvaraju u srpove, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za petak 12. sedmice po Duhovima otvara pitanje mira mnogo dublje od samog prestanka ratovanja. U ovoj besedi on Hrista predstavlja kao istinskog Mirotvorca, a zatim pogled usmerava ka čoveku i njegovoj unutrašnjoj borbi, govoreći o strastima kao o oružju kojim ranjavamo i sebe i druge. Zato je proročko viđenje Isaije za Vladiku Nikolaja ujedno i poziv na preobražaj sopstvenog srca, u kojem oružje gneva, sukoba i mržnje treba da bude zamenjeno mirom Hristovim.

Beseda o mirotvorstvu Hristovom

„Te će (narodi) raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.“ (Isa. 2, 4)

Kako jasno vidi prorok Hrista Mirotvorca! On ističe jedno po jedno dostojanstvo Spasiteljevo. Najpre ga je istakao kao Zakonodavca novog zakona, i to zakona za sve napore na zemlji. Potom je istakao Njegovu uzvišenost iznad svih visina, zemaljskih i istorijskih. Sada, pak, ističe Ga kao Mirotvorca, od čije će se sile i ljubavi raskovati mačevi u raonike, a koplja u srpove.

Da li se ispunilo ovo veliko proročanstvo o miru? Jeste, uprkos tome što još postoje ratovi. Gle, ratovi među hrišćanskim narodima nisu isto što i ratovi među neznabošcima. Neznabošci su ratovali s ponosom, hrišćani ratuju sa stidom. Neznabožačke vere naselile su svoje nebo samo ratnicima, hrišćanska vera obećava nebo svetiteljima.

Kao što hrišćani ponavljaju, po slabosti, i druge neke grehe neznabožačke, tako ponavljaju i greh ratovanja. No Bog ispituje srca i zna s kakvim nastrojenjem neznabošci greše, a s kakvim hrišćani. Odricali su Hrista fariseji, odrekao Ga se i Petar. No fariseji su Ga odricali sa zlobom nepokajanom, a Petar Ga se odrekao sa stidom i opet Ga priznao s pokajanjem.

No šta da kažemo, braćo, o mačevima i kopljima strasti, kojima ubijamo duše svoje i duše svojih bližnjih? O kad bi raskovali te mačeve u raonike, da duboko oremo duše i sejemo blagorodno seme mira Hristova u sebi! I kad bi raskovali ta koplja u srpove, da žanjemo korov u dušama i spaljujemo!

Tada bi se mir Hristov vodvorio u dušama sviju nas, kao što se vodvorio u dušama svetitelja. Ko bi onda i pomislio na rat protiv suseda i naroda susednih? O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg?

O Gospode, ognjem reči Tvoje raskuj oružja rata u nama u sprave mira. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BONUS VIDEO

U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvažnijem izboru svakog čoveka: da li će ostati duhovno nepomičan i prazan ili će svoj život graditi na veri, ljubavi i zajednici sa Bogom.

U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.

U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.