ZAŠTO BOG NE UNIŠTI ĐAVOLA: Sveti Jovan Damaskin dao odgovor na pitanje koje muči mnoge hrišćane

Ako je đavo neprijatelj čoveka i ako njegovo delovanje vodi ka grehu, patnji i udaljavanju od Boga, prirodno se nameće pitanje: zašto ga Bog jednostavno ne uništi? Objašnjenje Svetog Jovana Damaskina zasniva se na slobodi čoveka i mogućnosti da se kroz iskušenje pokaže njegov izbor. Njegova pouka zato otvara i dublje pitanje: šta čovek čini sa slobodom koja mu je data?

Sveti Jovan Damaskin ovako objašnjava zašto je đavolu dopušteno da ratuje protiv ljudi:

– Ako pitate: zašto mu je (đavolu) dozvolio da ratuje protiv ljudi? Odgovoriću: za njihovu korist, jer su mnogi time krunisani. Ali ako kažete da su mnogi izgubljeni, odgovoriću: kao što je sam đavo uspeo da postane zao bez spoljašnjeg uticaja po sopstvenoj odluci (što je za njega najgora optužba), tako bi i čovek mogao postati zao po svojoj volji, a da ga niko ne podstakne, a to bi bio gori greh, jer onaj ko greši na podsticaj drugog zaslužuje veći oproštaj i smirenje od onog ko greši po svojoj volji. Jer onaj ko greši po svojoj volji je neoprostiv, kao što onaj ko sledi vrlinu po svojoj volji zaslužuje veću hvalu. Dakle, đavo, sagrešivši sam od sebe, ostao je nepokajan, ali čovek, sagrešivši ne sam od sebe već pod pritiskom đavola, došao je do pokajanja i bio je udostojen obnove i oproštaja grehova. Dakle, postojanje je blagoslov i dar od Boga.

U ovoj pouci Sveti Jovan Damaskin pažnju ne zadržava na đavolu, već je vraća čoveku. Iskušenje postoji, ali čovekov odgovor na njega ostaje važan. Greh nije predstavljen kao nešto što čovek čini bez svoje volje, niti je samo prisustvo iskušenja dovoljno da poništi ličnu odgovornost. Istovremeno, čovek koji padne može da se pokaje, vrati Bogu i primi oproštaj.

Zato je završna misao Svetog Jovana Damaskina kratka, ali veoma snažna: „postojanje je blagoslov i dar od Boga“. Sama činjenica da čovek postoji znači da njegov pad nije poslednja reč o njemu. Dok postoji mogućnost pokajanja, postoji i mogućnost povratka.