Kada bolest poremeti planove, oduzme snagu i suoči čoveka sa neizvesnošću, teško je razumeti zašto se to događa ako verujemo u Boga koji želi naše dobro. Jedna pouka starca Emilijana Simonopetrita nudi drugačiji pogled na patnju i podseća da je važno kako se čovek prema njoj odnosi i kome se u teškim trenucima obraća.
– Zašto Bog, koji je stvorio čoveka u savršenom zdravlju i želi njegovu radost i mir, dopušta bolest? Jer kada čovek prihvati bolest, kada je prihvati sa ljubavlju, kada iz nje crpi duhovnu korist i kada se kroz nju poveri Bogu, tada bolest postaje jedno od najbržih sredstava za postizanje istine i spasenja. Iz tog razloga, Bog, kao dobri Učitelj, ponekad dopušta bolest kada imamo grehe, posebno skrivene, kako bismo se pokajali i ne bismo bili osuđeni u budućem životu. Isto tako, onima koji poseduju skrivenu svetost, On takođe daruje bolest, kako ne bi primili svoju nagradu ovde na zemlji, već u večnosti. Na kraju krajeva, bolest može biti jedan od najlepših Božjih darova čoveku. Zaista, može biti korisnija čak i od najdubljih i najvatrenijih duhovnih želja ljudskog srca”, govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
Bolest ne mora da ima poslednju reč
Ove reči ne znače da čovek treba da priželjkuje bolest, da odustane od lečenja ili da svaku patnju smatra kaznom za grehe. U pravoslavlju, prihvatanje iskušenja ne znači odustajanje od nade u ozdravljenje, već nastojanje da se i u teškim trenucima sačuva poverenje u Boga.
Bolest ne možemo uvek da sprečimo niti možemo da biramo okolnosti u kojima ćemo se suočiti s njom. Ipak, možemo da odlučimo da ne dopustimo da nam oduzme ljubav, veru i nadu. Ponekad nas upravo nemoć podseti na to koliko smo se oslanjali na sebe, a koliko smo zaboravljali da se obratimo Bogu.
Čovek ne bira svako iskušenje koje će ga snaći, ali može da bira hoće li kroz njega proći zatvorenog srca ili sa poverenjem u Boga.
Čitanje Jevanđelja za subotu 20. sedmice po Duhovima
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 168 (1,1-8)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božijoj, i brat Timotej Crkvi Božijoj koja je u Korintu, sa svima svetima koji su u čitavoj Ahaji: 2. Blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. 3. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe, 4. koji nas teši u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same teši Bog; 5. da kao što su stradanja Hristova obilna u nama tako je kroz Hrista obilna i uteha naša.
6. Ako li se mučimo za vašu je utehu i spasenje koje se postiže podnošenjem onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje; 7. i nadanje je naše pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedničari stradanja tako ste i utehe.8. Jer nećemo, braćo, da ne znate o nevolji našoj koja nam se dogodi u Aziji, da suviše bijasmo opterećeni, preko moći, tako da smo bili u nedoumici i za život;
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 20. (5,27-32)
27. I potom izađe, i vide carinika po imenu Levije gde sedi na carini, i reče mu: „Hajde za mnom.” 28. I ostavivši sve, ustade i pođe za njim. 29. I priredi mu Levije kod kuće svoje veliku gozbu; i beše mnoštvo carinika i drugih koji seđahu sa njim za trpezom. 30. I gunđahu književnici njihovi i fariseji govoreći učenicima njegovim: „Zašto sa carinicima i grešnicima jedete i pijete?” 31. I odgovarajući Isus reče im: „Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. 32. Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.”
BONUS VIDEO
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
POGLEDAJTE JOŠ:
MARKO OSMAKČIĆ UŠAO U ELITU 10! Glorija skočila KAO OPARENA
Zvezda preživela nalete Pariza i upisala četvrtu pobedu u nizu!
NA TRGU SLOBODE 110.000 LJUDI! Oglasio se MUP o velikom skupu liste 'Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija' u Novom Sadu (FOTO)